CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sumanovic tajna pod kupolom

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 15
Noć muzeja 2011
Noć muzeja 2013
Digital Art 07
Terra 28
Videomedeja 24
Digital Art 01

Sponzor rubrike
Niški crtež 2019 - Granica Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageNIŠ. U galeriji u Oficirskom domu, od 17. decembra 2019. do 17. januara 2020, biće otvorena izložba "Niški crtež: Granica". Već dugi niz godina u Galeriji savremene likovne umetnosti poslednja izložba u sezoni je Niški crtež, a ovogodišnje dvadeset i četvrto izdanje nosi naziv "Granica". Žiri u sastavu Nataša Drča i Milica Todorović, istoričari umetnosti i Sonja Vukašinović, slikar za izlaganje je izabrao crteže pedeset sedmoro autora.Image

Image
Milan Stašević

Niški crtež je tradicionalna izložba Galerije savremene likovne umetnosti, koja je kao podrška vidljivosti i produkciji dela u ovoj disciplini ustanovljena 1991, a koja se kao godišnja tematska izložba crteža održava od 2000. godine. "Granica", umetnički problem koji je ovog puta postavljen pred umetnike, naišao je na odgovore koji sam pojam neposredno poistovećuju sa linijom ili smeštaju u domen formalnog ili problema preispitivanja samih granica medija, zatim onih koji temu promatraju sa aspekta simboličke univerzalnosti koju nose podele u prirodi i onih koji prevazilaze granicu opipljivog, prepuštajući joj se ili slaveći imaginaciju, do onih koji koji temu smeštaju na fon ličnog i najobimnijeg skupa odgovora kroz aspekte ljudskih i društvenih sloboda.

Sa jedne strane odgovori koji pojam granice neposredno poistovećuju sa linijom (Dejan Trivunac, Goran Mitić, Dušan Đokić...) ili smeštaju u domen formalnog (Sanja Đorđević, Vladica Ristić...) ili problema preispitivanja svrsishodnosti (Milan Jakšić) ili samih granica medija (Tomislav Todorović, Elizabeta Matorkić Bisenić, Vukašin Milović, Miodrag Anđelković, Tijana Savković...),  zatim onih koji temu promatraju sa aspekta simboličke univerzalnosti koju nose podele u prirodi (Nikola Vukosavljević, Tomislav Todorović, Jelena Šalenić Terzić, Anica Radošević, Jovana Đorđević, Milan Vidojković, Nataša Stanojević) i onih koji prevazilaze granicu opipljivog, prepuštajući joj se ili slaveći imaginaciju (Viktorija Zdravković, Srećko Zdravković, Tijana Savković, Lazar Šošević), do onih koji koji temu smeštaju na fon ličnog (Anđela Mujčić, Tamara Miladinović, Slavica Erdeljanović Curk, Jovana Milosavljević, Elizabeta Matorkić Bisenić...) i najobimnijeg skupa odgovora kroz aspekte ljudskih i društvenih sloboda, zajedno su i legitimisali nameru organizatora izložbe pri profilisanju ovog "umetničkog zadatka".

Različita viđenja i izvodi iz tranzicione stvakodnevice i problemi globalnog društva i lokalne manifestacije dragocen su doprinos kritičkom sagledavanju stvarnosi, kao osnovi za razvoj građanske budnosti. Opservacije sa istorijski šireg plana mogu predstavljati viđenje beskrajnih, sa distance možda i besmislenih kretnji (Vukašin Milović) ili pak markiranje obrazaca konflikata i podvojenosti (Slobodan Radojković), mogu ukazivati na opasnosti dogmatizacije (Ljubiša Brković, Bratislav Bašić, Tara Rodić) i manipulacije (Nemanja Milenković). Sa druge strane, zapažanja o agregatima represije i anesteziranosti (Stevan Kitić) mogu predstavljati kušanje granica javnog i dostojanstva pojedinca (Sofija Popović), odnosno ukazivati na atmosferu opšte kontrole (Nikola Marković) i pomirenosti sa paralelnim pravilima (Milan Stašević). Našu društvenu zbilju prati i svetski fenomen izrazite međusobne otuđenosti ljudi u tzv. „vremenu globalnog umrežavanja“ (Ljiljana Šunjevarić Ajbajter, Radovan Stanojević). Žal nad svetom (Milija Čpajak) smenjuje poriv za borbu i spasenje (Marko Vukša, Bojan Živić, Jadranka Vukojčić, Stefana Jovanović), bunt (Milan Krstić).

I pri letimičnom pogledu na repertoar umetničkih razmišljanja na temu granice, svesni smo njene intrigantnosti u semantičkoj razgranatosti koju je ponudila. Ali osim toga, ono što zaista raduje su i sami umetnički iskazi, i oni svojom leksičkom divergencijom daju veru u vitalnost manifestacije i samog medija. Na kraju, samo u drugom i drugačijem može ležati dobar odgovor obesmišljenim ili uvredljivim prizorima svakodnevlja, senzacijama trena i zaborava.

Milan Ristić

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
U Muzeju istorije Jugoslavije, baštiniku nasleđa jugoslovenskih umetničkih i kulturoloških vizualizacija ideologije koja je u vremenu...
NOVI SAD. FACK MSUV je iniciran od strane mobilne platforme F.A.C.K. iz Čezene (Italija) u saradnji sa "oslobođenim prostorima" MACAO iz...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U Muzeju Orsay održava se izložba pod nazivom "Izvan zvezda: Mistični pejzaž od Monea do Kandinskog",...
BAČKI PETROVAC. Galerija Zuzke Medveđove predstavlja od 1. jula do 31. avgusta 2014. izložbu pod nazivom "150 godina likovne umetnosti ...
SOPOT. Izložba radova nastalih na umetničkoj koloniji u selu Babe kod Beograda, održanoj krajem avgusta 2014. na temu "Tabui u...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Reportaže
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture...
U Srbiji su muzejske kolekcije nacionalno blago ali kada su bankrotirale Beobanka, Investbanka, ...
Muzej loše umetnosti je klinička dijagnoza savremnog društva. To čak i nije muzej...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
Multimedijalni umetnik, likovni kritičar i publicista Andrej Tišma rođen je u Novom Sadu...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImagePARRIZ / CACHAN. Specijalno za Art magazin. Izložba srpskog slikara Cileta Marinkovića otvorena je u Cachan-u (grad - predgrađe Pariza) u Galeriji l’Orangerie 12. decembra 2016. i trajaće do 28. januara 2017. Izložbu je otvorio gradonačelnik…
Knjige i časopisi
  • ImageOlako pristajemo na sve tehnologije, na svaku teoriju, koncept, političku strategiju, književnost. Na sve što nam donosi udobnost. Istorija moderne civilizacije je koncentrično širenje krugova udobnosti. Bogatstvo i moć mere se količinom udobnosti koju ste osvojili…
Intervjui
  • ImagePisac, filmski glumac, crtač, performer, muzičar, avangardist... rečju Branko Andrić, poznat pod nadimkom Andrla, rodom je Novosađanin, možda bi neko insistirao na tome da je Andra Bečlija, mada je istina ta da život provodi u ova…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2022. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom