CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
srpski modernizam

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2007
Digital Art 05
Noć muzeja 2012
Noć muzeja 2010
Noć muzeja 2009
Terra 25
Digital Art 03

Milan Pantelić - Slike u galeriji Lucida Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageBEOGRAD. Galerija Lucida predstavlja od 24. decembra 2019. do 21. januara 2020. slike Milana Pantelića (1986, Šabac). Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Doktorirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek Primenjeno slikarstvo. Dobitnik je više nagrada iz oblasti slikarstva.Image

Image

"Postoji neka vrsta suštinske nepokretljivosti 'tehničkog' sveta, koju su pisci naučne fantastike često predstavljali kao svođenje svih iskustava iz oblasti realnosti na iskustvo slika (niko se zapravo ne druži ni sa kim, sve se posmatra preko monitora kojima upravljamo sedeći u svojoj sobi), i koja se realističnije percipiraju u prigušenoj tišini sa klima uređajima u kojoj rade samo kompjuteri." (Kraj moderne, Đani Vatamo)

Fenomen samoće danas se direktno transponuje u usamljenost, ipak to dešavanje ne mora imati negativno poimanje, današnji intelektualac, nekad nesvesno, nekad principijelno, bira usamljenost kao sredstvo odbrane svog integriteta, svoje posebnosti. Usled tananog negovanja svog dostojanstva, empatije, humanosti, onaj koji izbegava izlaganje sebe tržištu materijalnosti, ne može se u današnjem društvu ne osećati usamljeno, nemoćno, poništeno, ne sumnjati u sebe i sopstvena ubeđenja. Usamljenost i osobenost često su put osvajanja slobode, izabrani beg od neprihvatljive stvarnosti, a ne pod obavezno balast savremenog trenutka. Ipak društvo ne sme dozvoliti da to bude praksa i način funkcionisanja, ne sme prihvatiti kao model ponašanja, jer porast represivne izolovanosti nije dobronameran.

Slike "Put 1" i "Put 2" se mogu dvojako kontekstualno tumačiti, ili kao ulazak u Milanov narativ, ili kao birani  izlazak iz svega što je apsolvirao kroz svoju fabulu, kroz dekadentni prikaz - transparentni odraz subverzivnog sistema, koji želimo napustiti i izbeći. Iako je reč o polarizovanim putanjama kojima se možemo kretati, mi biramo šta ćemo osvetliti i promišljati na tom putu, kom smeru ćemo dati prioritet. Na svim slikama je izražen jak svetlosni pa i misaoni kontrast, kojim Milan akcentuje, osvetljava svoju tačku gledišta, osvrt na pojedinca ali univerzalnog, kao paraboličnu ideju.

Na slici "Portret 4" u prvom planu je nema zatečena devojka, lica delimično prekirivenog, maska-zavoji-kesa od fabrikovanih, neprirodnih materijala, upravo neprirodno stavljena tu, po diktatu drugih. Zatim se njen lik istovremeno i multiplicira i bledi, izmiče u daljini, dok je broj zavoja sve veći. Portret/telo se gubi a zavoji se usložnjavaju, sve deblji slojevi našeg trpljenja, prognoziraju prelazak u hronično trpno stanje. Slika "Lice 1" gde lik više ne postoji, on je skrajnut, zarobljen, nevidljiv nama dok je i sam metafora slepila. Primarno svojstvo zavoja je da zaštiti, zaceli rane, ipak priloženi pvc-zavoji ovde oslepljuju pojedinca i njegovo potencijalno razmatranje realnosti. Trezveni rakurs je sve suženiji usled svakodnevne invazije vesti i crne hronike, izloženost pasivno-agresivnom uticaju štampe je sveprisutna. Apsolutna kulminacija tog narativa je vidljiva na slikama "Bez naziva" i "Novosti", gde dolazi do  bezidejnosti čoveka, njegova kreativnost i trezvenost se guše usled nemanja svežine i nemogućnosti da se udahne, pod plaštom okorele nepromenljive i jednolične svakodnevice.

Filmski, zamrznuti kadrovi otuđene stvarnosti koja ima tendenciju da procesuira stravičnost u budućnosti. Suptilno provlačenje jeze, naziranje apokaliptičnog scenarija, uvek jedna figura koja egzistira u  prostoru slike, potvrđuje parabolu o usamljenosti, izolovanosti, izdvojenosti. Figure nisu u gradovima, urbanim, prenaseljenim ambijentima, već mraku svog neutralnog, sterilnog prostora, mračnim komorama sopstvenog ili u sred nekih još nekolonijalizovanih polja. Slika "Plava priroda" emituje Munkovu atmosferu potpuno drugačijim slikarskim izrazom. Naizgled miran pejzaž je vrsta apatičnog košmara, vizija zatišja pred psihološku i emotivnu buru Linčovih karaktera. Referisanje na pojedine reditelje, filmove, slikare je moguće jer Milan svojim autentičnim, autorskim jezikom vešto izbegava loš komparativ.

"Umetnik je izvor dela. Delo je izvor umetnika. Nema jednog bez drugog. Ali ni jedno od njih samih nije osnova drugom. U sebi i u svom uzajamnom odnosu umetnik i delo, svako od njih, jesu zahvaljujući nečem trećem što je pre oboga... zahvaljujući umetnosti.“ (Šumski putevi, M. Hajdeger)

Transparentnost posmatračeve i umetnikove unutrašnjosti, podjednako se percepciraju na radovima. Prikazani strahovi, rezoni, borbe, nemoći ne dozvoljavaju da nemo i indiferentno prođemo pored figura, scena i apatično ih ostavimo iza sebe. Nemoguće je da ostanu van domašaja naše spretnosti i umešnosti da reagujemo. Milan se vešto kreće između slikarskog i narativnog, objedinjujući svoja znanja i delanja promišljanjem. Britko i izoštreno, i dokumentuje i predskazuje.

Mira Vujović

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2019
Najpopularniji sadržaj u 2019.
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, od 11. juna do 27. jula 2019, biće otvorena izložba slika "Šidski pejzaž Save Šumanovića" iz Galerije slika "Sava...
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NIŠ. U galeriji u Oficirskom domu, od 17. decembra 2019. do 17. januara 2020, biće otvorena...
NOVI SAD. Galerija Matice srpske, Nacionalna galerija za fotografiju Jeu de Paume iz Pariza i...
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti, u prostoru Salon 77, predstavlja od 19. do 30. ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
BEOGRAD. Dve slike Save Šumanovića prodate su leta 2012, u razmaku od dva meseca, po znatno...
KIKINDA. Na ovogodišnjem sazivu učestvali su: Karen Maher (Peru), Tagir Subhankulov...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U periodu od 21. juna do 23. oktobra 2017. Centar Pompidu...
Intervju
Izložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće...
Knjige i časopisi
Poslednjeg dana aprila, nepuna dva meseca pre svog stotog rođendana umro je argentinski pisac,...
Iz arhive art događaja
Savremena galerija, Zrenjanin. 18 - 29. jul 2011.
U ponedeljak 18. jula u 19 sati u...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. April - maj 2002.
Ovom izložbom svesnog...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Mart - arpirl 2007.
Predrag Inić (1970,...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 8 - 20. april 2009. Savremena galerija,...
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. Septembar 2007.
Katarina Zdjelar je...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Septembar 2005.
Najmanje je važno da...
Savremena galerija, Zrenjanin. 30. jul - 8. avgust 2008.
Majstor crteža kakav...
Reportaže
  • ImageGalerija Rouje, Kvebek (Kanada). Septembar - oktobar 2006.
    Bijenalni međunarodni susret umetnosti performansa u Kvebeku (Kanada) ove godine, krajem septembra i početkom oktobra, održan je po četrnaesti put. Ovogodišnji festival Rencontre Internationale D’Art Performance De Quebec je…
Knjige i časopisi
  • ImageU knjizi "Nova skulptura u Vojvodini 1980‒2000 / New Sculpture in Vojvodina 1989‒2000." istorijsko‒umetnički valorizuju se opusi i delovanje u prostoru i domenu nove skulpture sledećih autora i autorki: Ane Bešlić, Verbumprograma, Ratomira Kulića, Mirjane Kojić,…
Intervjui
  • ImagePoznati francuski umetnik Danijel Buren (1938), jedan od vodećih predstavnika primarnog slikarstva i situacionizma s kraja šezdesetih, znan po doslednom i upornom korišćenju motiva vertikalnih pruga, dobitnik prestižnog Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu 1986, koji je…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom