CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
vlado rancic

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Terra 23
Digital Art 01
Noć muzeja 2014
Digital Art 04
Noć muzeja 2010
Noć muzeja 2020
Noć muzeja 2008

Sponzor rubrike
Milan Pantelić - Slike u galeriji Lucida Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageBEOGRAD. Galerija Lucida predstavlja od 24. decembra 2019. do 21. januara 2020. slike Milana Pantelića (1986, Šabac). Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Doktorirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek Primenjeno slikarstvo. Dobitnik je više nagrada iz oblasti slikarstva.Image

Image

"Postoji neka vrsta suštinske nepokretljivosti 'tehničkog' sveta, koju su pisci naučne fantastike često predstavljali kao svođenje svih iskustava iz oblasti realnosti na iskustvo slika (niko se zapravo ne druži ni sa kim, sve se posmatra preko monitora kojima upravljamo sedeći u svojoj sobi), i koja se realističnije percipiraju u prigušenoj tišini sa klima uređajima u kojoj rade samo kompjuteri." (Kraj moderne, Đani Vatamo)

Fenomen samoće danas se direktno transponuje u usamljenost, ipak to dešavanje ne mora imati negativno poimanje, današnji intelektualac, nekad nesvesno, nekad principijelno, bira usamljenost kao sredstvo odbrane svog integriteta, svoje posebnosti. Usled tananog negovanja svog dostojanstva, empatije, humanosti, onaj koji izbegava izlaganje sebe tržištu materijalnosti, ne može se u današnjem društvu ne osećati usamljeno, nemoćno, poništeno, ne sumnjati u sebe i sopstvena ubeđenja. Usamljenost i osobenost često su put osvajanja slobode, izabrani beg od neprihvatljive stvarnosti, a ne pod obavezno balast savremenog trenutka. Ipak društvo ne sme dozvoliti da to bude praksa i način funkcionisanja, ne sme prihvatiti kao model ponašanja, jer porast represivne izolovanosti nije dobronameran.

Slike "Put 1" i "Put 2" se mogu dvojako kontekstualno tumačiti, ili kao ulazak u Milanov narativ, ili kao birani  izlazak iz svega što je apsolvirao kroz svoju fabulu, kroz dekadentni prikaz - transparentni odraz subverzivnog sistema, koji želimo napustiti i izbeći. Iako je reč o polarizovanim putanjama kojima se možemo kretati, mi biramo šta ćemo osvetliti i promišljati na tom putu, kom smeru ćemo dati prioritet. Na svim slikama je izražen jak svetlosni pa i misaoni kontrast, kojim Milan akcentuje, osvetljava svoju tačku gledišta, osvrt na pojedinca ali univerzalnog, kao paraboličnu ideju.

Na slici "Portret 4" u prvom planu je nema zatečena devojka, lica delimično prekirivenog, maska-zavoji-kesa od fabrikovanih, neprirodnih materijala, upravo neprirodno stavljena tu, po diktatu drugih. Zatim se njen lik istovremeno i multiplicira i bledi, izmiče u daljini, dok je broj zavoja sve veći. Portret/telo se gubi a zavoji se usložnjavaju, sve deblji slojevi našeg trpljenja, prognoziraju prelazak u hronično trpno stanje. Slika "Lice 1" gde lik više ne postoji, on je skrajnut, zarobljen, nevidljiv nama dok je i sam metafora slepila. Primarno svojstvo zavoja je da zaštiti, zaceli rane, ipak priloženi pvc-zavoji ovde oslepljuju pojedinca i njegovo potencijalno razmatranje realnosti. Trezveni rakurs je sve suženiji usled svakodnevne invazije vesti i crne hronike, izloženost pasivno-agresivnom uticaju štampe je sveprisutna. Apsolutna kulminacija tog narativa je vidljiva na slikama "Bez naziva" i "Novosti", gde dolazi do  bezidejnosti čoveka, njegova kreativnost i trezvenost se guše usled nemanja svežine i nemogućnosti da se udahne, pod plaštom okorele nepromenljive i jednolične svakodnevice.

Filmski, zamrznuti kadrovi otuđene stvarnosti koja ima tendenciju da procesuira stravičnost u budućnosti. Suptilno provlačenje jeze, naziranje apokaliptičnog scenarija, uvek jedna figura koja egzistira u  prostoru slike, potvrđuje parabolu o usamljenosti, izolovanosti, izdvojenosti. Figure nisu u gradovima, urbanim, prenaseljenim ambijentima, već mraku svog neutralnog, sterilnog prostora, mračnim komorama sopstvenog ili u sred nekih još nekolonijalizovanih polja. Slika "Plava priroda" emituje Munkovu atmosferu potpuno drugačijim slikarskim izrazom. Naizgled miran pejzaž je vrsta apatičnog košmara, vizija zatišja pred psihološku i emotivnu buru Linčovih karaktera. Referisanje na pojedine reditelje, filmove, slikare je moguće jer Milan svojim autentičnim, autorskim jezikom vešto izbegava loš komparativ.

"Umetnik je izvor dela. Delo je izvor umetnika. Nema jednog bez drugog. Ali ni jedno od njih samih nije osnova drugom. U sebi i u svom uzajamnom odnosu umetnik i delo, svako od njih, jesu zahvaljujući nečem trećem što je pre oboga... zahvaljujući umetnosti.“ (Šumski putevi, M. Hajdeger)

Transparentnost posmatračeve i umetnikove unutrašnjosti, podjednako se percepciraju na radovima. Prikazani strahovi, rezoni, borbe, nemoći ne dozvoljavaju da nemo i indiferentno prođemo pored figura, scena i apatično ih ostavimo iza sebe. Nemoguće je da ostanu van domašaja naše spretnosti i umešnosti da reagujemo. Milan se vešto kreće između slikarskog i narativnog, objedinjujući svoja znanja i delanja promišljanjem. Britko i izoštreno, i dokumentuje i predskazuje.

Mira Vujović

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, od 19. juna do 21. avgusta 2019, biće ...
Milica Stojšić (1984, Paraćin) po obrazovanju je arhitekta i dizajner svetla. Bavi se ...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš, u prostoru Oficirski dom, predstavlja...
NOVI SAD. U galeriji Društva književnika Vojvodine, od 21. do 27. septembra 2019, biće...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija...
NOVI SAD. Na 40 lokacija u Novom Sadu u jubilarnoj Noći muzeja zabeleženo je 120 hiljada poseta....
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
IK Prometej preporučuje
Vladan Desnica - Pronalazak Athanatika
Vladan Desnica
Pronalazak Athanatika
 
Intervju
Pisac, filmski glumac, crtač, performer, muzičar, avangardist... rečju Branko Andrić, poznat pod...
Andrej Tišma

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Orsay priredio je izložbu na kojoj su izloženi samo portreti Pola Sezana. Portret je bio jedna od okupacija ovog slikara. Mogućnost susreta sa velikim brojem njegovih portreta (za života…
Knjige i časopisi
  • ImageKako smo upali u književnost? Svako ima svoj odgovor, neko kao čitalac, a neko i kao pisac. U dvanaestoj svesci Nove serije Gradine uskačemo u književnost našeg suseda, uskačemo u savremenu makedonsku književnost. Ova sveska Gradine…
Intervjui
  • ImageU brložnom vrtlogu društveno-političkih (ne)zbivanja, javnih tajni i "tajnih javnosti", u opštem apsurdu u kome je stvarnost postala nedodirljiva, te, sa druge strane, u kulturno-umetničkom glibu što će se rađe samim sobom ugušiti no zauzeti stav,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2020. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom