 BEOGRAD. Likovna galerija Kulturnog centra Beograd. 14. januar - 13. februar 2020. U ciklusu "Kritičari su izabrali", tradicionalnoj izložbi koja se kao recepcija kritičara savremene vizuelne umetnosti u Likovnoj galeriji kontinuirano organizuje od 1967, Sanja Kojić Mladenov, dobitnica Nagrade Lazar Trifunović za 2016, priredila je izložbu koja se bavi preispitivanjem rodnih uloga i odnosa, stereotipa, pozicija žene u društveno-političkim i umetničkim sistemima, kao i pitanjem identiteta.
Aktuelni koncept pod nazivom "Destruction and Recovery" povezuje rad umetnica međunarodne ali i umetničke scene Srbije kroz intermedijsku umetničku praksu autorki Sigalit Landau, Vesne Perunović (Vessna Perunovich), Selme Selman i Ane Vujović.
Sigalit Landau, internacionalno renomirana umetnica, bavi se propitivanjima kolektivnog identiteta, nacionalne istorije i mitologije, čije narative interdisciplinarnim i multimedijskim umetničkim projektima povezuje sa istraživanjima pozicije sopstvenog tela i identiteta.
Vesna Perunović usmerena je na propitivanje problema koje stvaraju geopolitičke granice, zatvorenost i ksenofobičnost društva, pozicije imigranata u novoj sredini, njihove svakodnevne teškoće u komunikaciji i prilagođavanju, prihvatanju i usvajanju novog okruženja.
Selma Selman je umetnica koja koristi umetnost kao sredstvo za izazivanje društvenih promena, pogotovo vekovnih predrasuda i izolacije pojedinih zajednica izvan vladajućeg vrednosnog sistema. Usmerena je na propitivanje pozicije identiteta, naročito romskog i ženskog, nametnutih granica, sujeverja, stereotipa i društvenog marginalizovanja. Polazi od problema sopstvene zajednice i ličnog, porodičnog života obeleženog stigmom zbog romskog porekla.
U skulpturalnim i ambijentalnim formama Ana Vujović polazi od motiva nacionalne ornamentike prisutne na tradicionalnim ćilimima, u koje uvodi simbolične greške, iskorake iz uobičajenog načina realizacije, simulirajući u analognom mediju distorzije, propuste prisutne u digitalno-tehnološkom, mašinskom tkanju. Kako se tkanje može smatrati važnim za uspostavljanje procesa automatizacije, pojavu modernog kompjutera i digitalne tehnologije (Sedi Plant, 1996), tako je ono i primer društvenoistorijski nisko vrednovanog, uglavnom ženskog, kreativnog rada, hipermedija…
Dr Sanja Kojić Mladenov, viša kustoskinja i istoričarka umetnosti, usmerena je ka istraživanju savremene umetničke prakse, medija i roda od 1995. godine. Završila je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, master i doktorske rodne studije na interdisciplinarnim studijama Univerziteta u Novom Sadu – ACIMSI. Direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine od 2013. do 2016. godine. Kustoskinja tog muzeja od 2006. godine, Odeljenja za izložbe aktuelne umetnosti, te Centra za intermedijsku i digitalnu umetnost. Dobitnica nagrade "Lazar Trifunović" za 2016. kao i priznanja Društva istoričara umetnosti Srbije (DIUS) za najbolju autorsku izložbu u 2013. godini. Kustoskinja Paviljona Srbije na 54. Venecijanskom bijenalu savremene umetnosti (2011), izložbe "Svetlost i tama simbola", Dragoljuba Raše Todosijevića, nagrađene internacionalnim priznanjem – Uni Credit Venice Award. Članica je međunarodnih udruženja AICA, ICOM i CIMAM. Autorka je, kustoskinja i selektorka mnogih internacionalnih izložbi i projekata u zemlji i inostranstvu. Urednica je i autorka više od 100 kritičkih eseja, recenzija izložbi i naučnih tekstova u katalozima izložbi, stručnim časopisima, knjigama i elektronskim medijima. |
Majstor nadrealizma napravio je dramaturški udar iz groba koji mu Katalonija nije oprostila – imanje i dela ostavio je Španiji. Hoće li se Dalijev muzej u Figerasu, najmonumentalnija tvorevina nadrealizma, otcepiti od Katalonije, ako se ova…
U životu kakav je ovde, može se opstati, samo ako čovek sve što se pojavi, iskrsne, smesta pretvori u bajku. Ovom rečenicom, rukom pisanom, na stranici jedne sasvim obične sveske, datiranom, 27. april 1996, završava Radni…
Na tragu svojih starijih prezimenjaka, Pavle Jovanović (1948) životni put gradi umetničkim delovanjem, fotografskim i likovnim majstorstvom. Iako formalno nikad nije sticao zvanja, Jovanović je ipak uspeo da se nametne i održi kao jedan od specifičnijih…
