U srcu izložbe je putovanje ka sebi i ka spoljnom svetu. Protok sećanja i zaboravljenih mesta. Jael Serlin u svojim radovima koristi različita sredstva kako bi opisala čežnju za sećanjima obavijenim zaboravom, na izgubljene korene jevrejske zajednice koja je nekada naseljavala grad Jedrene na severozapadu Turske. Izložba je pokušaj da se ispita kako se lično sećanje i kolektivno pamćenje formiraju činom stvaranja slika, u čijem korenu leži čin zaborava.

Oba ova mehanizma se oblikuju slikama koje se sastoje od autentičnih komponenti, događaja koji su se odigrali i od zamišljenih delova. Međutim, moramo praviti razliku među njima. Dok se kod kolektivnog pamćenja čin zaboravljanja primenjuje da bi se prikrili, ućutkali i isključili narativi koji bi mogli poremetiti kolektivni etos i hegemoniju, mehanizam zaboravljanja u umu čoveka neće izbrisati traumu, koja će zauvek ostaviti trag na duši i sećanju.

Slike na izložbi su i same mesta zaborava i kreću se između vidljivosti i iščeznuća. Projektovane slike izblede kada svetlost nestane. Gipsana ruka će se vremenom zdrobiti i raspasti se. Tabla u centru izložbe postaje površina na kojoj Serlin crta i briše, otkriva i pokriva, formirajući sklop veza i erodirajući ih dok ih konačno ne izravna, stvarajući fotografsku sliku cele table. Njeni postupci na površini podražavaju način na koji se upamćene slike tkanjem umeću u dušu, filtriraju kroz maštu i stvarnost. Ovaj postupak se podudara sa Frojdovim člankom iz 1925. godine o "Magičnom bloku" u kojem je koristio metafore pisanja i brisanja da bi opisao odnos između svesnog i podsvesnog.

Pod preciznom rukom Jael Serlin elementi na Tabli postaju kartografske lokacije na zamišljenoj mapi. U susretu sa novim teritorijama, one opisuju ostatke jedne izgubljene zemlje.

Realizaciju izložbe podržala Ambasada Izraela u Beogradu.