Objekat Nemačke ambasade u Beogradu, arhitekte Bogdana Ignjatovića, izgrađen je 1979. godine pri kraju njegove karijere, autor koji je iza sebe imao dosta značajnih i reprezentativnih objekata tadašnjeg Beograda, kao što su Hotel Slavija, na istoimenom trgu, Izvršno veće Srbije u Nemanjinoj ulici, Galerija fresaka, tri od šest solitera na ulaznom bloku Novog Beograda na Ušću.

Zanimljiv je podatak da je arhitekta Ignjatović dobar deo II svetskog rata proveo u zarobljeništvu u logoru Bergen- Belzen, pa je i istorijska pravda učinjena time što mu je poverena izrada ovog objekta.

Prednja fasada koja je na mene ostavila najjači utisak, i koja ga izdvaja od svih ostalih objekata u njegovoj okolini, ta monumentalna betonska rešetka ili simbol bodljikave žice je najverovatnije nastao pod uticajem sećanja na logor u kom je bio zatočen u Nemačkoj. Betonska rešetka koja se nalazi ispred fasade trebalo je prvobitno da bude obložena kulijeom, međutim da li slučajno ili namerno, ovaj deo projekta nije nikada izveden, pa goli betonski stubovi i grede daju utisak stroge brutalističke fasade.

Nemačka ambasada jedan je od primera nesrećne prakse u domenu zaštite modernističkog arhitektonskog nasleđa Srbije i nerazumevanja sopstvene kulturne baštine. Za vreme studiranja u Beogradu, prolazio sam skoro svakog dana ulicom Kneza Miloša pored zgrade ambasade i bio nemi posmatrač njenog nestajanja. Imao sam potrebu da zabeležim viđeno, da posvedočim o vremenu i okolnostima na svoj način – slikama i crtežima koji svedoče o zatvorenosti, odsustvu života, i nestajanju.

Stefan Petronijević (1991, Lazarevac). Master akademske studije završio je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dimitrija Pecića. Smer slikarstvo. Osnovne akademske studije završio je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Slobodana Roksandića.