Prostor, kao objektivnu stvarnost u kojoj se sadrži materijalni svet, možemo da smatramo i kao jedno neispunjeno polje. To prazno polje kad krenemo da koristimo i ispunimo ga našim sećanjima i iskustvom, ono dobija značenje i postaje mesto. Svaki prostor ima svoj uticaj, vibraciju i zvuk.

Iako postoji neka stvarnost, svi interpretiramo ta obeležja na svoj način, jer svako od nas daje drugačije značenje i važnost određenim stvarima. Svakim ulaskom u novi prostor čovek dobija novi doživljalj, neku vrstu novog iskustva. Kada u taj nepoznati prostor unesemo svoja postojeća iskustva i sećanja, koja smo sakupili na prethodnim mestima, taj novi prostor postane mesto.

Ovo funkcioniše i obrnuto. Ako se vraćamo na već poznato mesto sa novim iskustvima, i te nove doživljalje ugradjujemo u već poznato, i tada se može reći da renoviramo i nadograđujemo stara mesta.

Natalia Kiš