Izložba "11 snaga" Ivone Pleskonje obuhvata slike i grafike nastale kao serija radova u kojima nastavlja da istražuje sebe i druge, dosledno negujući figuraciju i portret, kao dominantne odlike njene umetničke prakse. Usmerena na čoveka, njegovu prirodu, i otkrivanju iskonskih ljudskih identititeta koje stavlja u središte pitanja opstanka, 11 snaga su simbolični nosioci dodeljenih dominantnih osobina: Identitet, Stvaranje, Saosećajnost, Promena,  Istrajnost, Rad, Sreća, Blagost, Um, Realizacija i Ljubav, povezani univerzalnim vremenom koje poništava odnos prošlog i sadašnjeg.

Seriju slika i grafika 11 snaga, posle izlaganja istovremeno u tri izložbena prostora 2019. u Beogradu, prvi put će predstaviti na objedinjenoj postavci u Umetničkoj galeriji.

U okviru kontemplativne prakse hrišćanske filozofije, Pleskonja usmerava svoje interesovanje na vizantijsku tradiciju slikanja ikona i isihazam, koji najviši likovni izraz dostiže u delu Andreja Ruboljva, nastojanjem da se likovnim elementima izrazi eshatološka dimenzija kroz lik svetitelja koji postaje medijum između Boga i vernika u molitivi. Umetnica uspostavlja direktan susret posmatrača sa portretisanim bićem na monumentalnom formatu platna na kome je naglašeno lice i rameni deo, dok se u postupku građenja ekspresije izostavlja dramatizacija u izrazu, a osećaj žive slike transponuje, prevazilazeći granice čisto vizuelnog doživljaja kroz proces u kome se posmatrač identifikuje obuzet snagom portretisanog. Kadriranje lica na litografijama manjih formata, sa druge strane omogućava postizanje istog efekta kroz intimniji i suptilniji pristup u kome je naglašen lični odnos umetnice prema portretisanima.

Vizualizacija duhovne dimenzije prosvetljenja sugeriše promenu i beleži trenutak koji sublimira vreme u beskonačnost, istovremeno objedinjuje kretanje i apsolutni mir, u kome se sve događa ali i prestaje u sinergiji uma, tela i duha. Fokus je na očima, medijuma razmene energije, koji efekatom ogledala uvodi u introspekciju apsorbujući okolne senzacije, dok je istovremeno slika sredstvo komunikacije sa umetnikom i nagoveštava njegovo prisustvo.

Filozofija zen budizma inspirisala je Ivonin rad na više nivoa, prevashodno se odnosi na način na koji umetnica stupa u odnos sa svetom kroz samospoznaju odnosno uvid, putem koga preobražava portretisane emotivnim i duhovnim procesima sopstvenog bića. U radu je prisutna redukcija, nema prostorne odrednice u pozadini slike koja bi ometala pogled, već ukazuje na prazninu, metafizičku dimenziju prostora i vremena u kojoj se prošlost, sadašnjost i budućnost sažimaju u kružnom kretanju večnosti. Praznina je nezavisni entitet, usmerava akcenat na aktere platna i njihovu energiju u kojoj  svetlost proizilazi iz same monohromne pozadine. Ekspresija pokreta u procesu stvaranja u Ivoninom radu kreira energetske vibracije nanosima boja, što se manifestuje treperenjem kontrasta u igri svetlosti i senki, transferom energetskog polja od stvaraoca ka posmatraču koje uspostavlja prisustvo duha. Uvođenje mistične svetlosti van funkcije optičkog fenomena na ravnu površinu slike predstavlja polje sile koje emituje senzacije izvan čulnosti, nagoveštava komunikaciju bića na nivou duše.

Nataša Radojević,
iz teksta u katalogu