Sanja Sremac nas iz izložbe u izložbu iznenađuje svojom kreativnošću i svežinom ideja, a tokom poslednjih nekoliko godina ona uspešno održava balans između kvaliteta i kvantiteta svog izlagačkog delovanja. Na vrhuncu umetničke snage i kreativnog naboja, sa bogatim izložbenim iskustvom na samostalnim, sekcijskim i kolektivnim postavkama, Sanja je autor koji svaki svoj izlazak pred stručnu javnost, publiku i kolege dovodi do savršenstva, ostajući verna svom autentičnom rukopisu, prepoznatljivom likovnom izrazu i stilu.

Tragajući za novim kombinacijama formi, materijala i tehnikama izrade, u procesu nastanka svake kolekcije radova, Sanja u svaku novu postavku ugradi celo svoje biće, svoje emocije, totalno se predaje procesu stvaranja, svojom inventivnošću i maštom preskače po nekoliko stepenika prelazeći sa visokog na još viši vrh na kome sve pršti od fantastične i nestvarno dobre energije.

I ovoga puta se njena osnovna ideja za izložbu vrti oko fuzije i kontrasta, sveta oko nas i onome što je u nama samima. Nju intrigiraju i inspirišu veze i konekcije između ljudi i prirode, osećanja i čula, procesi sjedinjavanja i stapanja, mirisi i dodiri… Sve skulpture, panoi, zidne i podne instalacije su izrađene u tehnici kamenine u vrlo smelim kombinacijama sa peskom, staklom i metalnim elementima.

Cela postavka je jedna ozbiljno pripremljena i osmišljena igra formi, materijala i boja (crvena,crna i bela). Oblici i simboli su puni života, materijali svojim sastavom, tvrdoćom i kompaktnošću daju određeni moćni ton eksponatima, a kontrasti boja podsvesno utiču na posmatrača i u nama izazivaju različita emotivna stanja. Nazivi radova („Točak”, „Virus”, „Logoreja “, Red holes, Repercussion, Waves, „Pročišćenje“, Distance… ) nas još jače uvlače u predstavljenu ikonografiju (krug, točak, rupa, talasi, bodlje, virus…) i upućuju nas na ozbiljno promišljanje o našoj stvarnosti, o mikro i makro svetu na koji nam Sanja svojim likovnim jezikom ukazuje.

Maja Škaljac Stanošević,
istoričar umetnosti