Na ovoj izložbi predstavljena je serija crteža koji pružaju pogled na prostore enterijera i eksterijera. Njihova ogoljenost i bazičnost onemogućavaju nam precizno pozicioniranje u vremenu, kao i određivanje njihove trenutne namene.

Gradovi danas predstavljaju haotično nagomilavanje najrazličitijih enterijera u prostoru. Sintagmom Genius loci 1 problematizuje se jedinstvenost ovih građevina i, najzad, njihovo postojanje, kao i problem identiteta individue u takvom okruženju. Nalik Pekićevom junaku 2 koji negira postojanje arhitekture, već tvrdi da je ono što egzistira samo njen izgled: „nikada puki oblik neće biti suština arhitekture, arhitektura će uvek biti sakrivena u sadržini tih oblika“ 3 , mi se pitamo postoji li još uvek genius loci u našem vremenu.

Ova tema inspirisala me je da na crtački način promislim i predstavim grad i njegovu arhitekturu. Siva gama gradskog okruženja predstavljala mi je koloristički izazov, a njena geometrija podstakla da nalazim zanimljive kompozicije unutar nje.Predlošci za nastale crteže su različiti: nezavršene građevine obrasle mahovinom, prizor Sarajeva u magli, razrušena kuća u Izraelu, pogled na panoramu industrijskog dela grada kroz prozor napuštenog stana, refleksija jedne zgrade na drugoj.

Tu su i kadrovi iz filmova švedskog reditelja Roja Andersona, čija kinematografija predstavlja prikaz grada sačinjenog od kulisa- sivomaslinastih kutijastih građevina. Samotnost i nepokretnost ovih prizora nude posmatraču meditativnu atmosferu i prostor zapitanosti nad opstankom identiteta jedinke u savremenom svetu.

Đurđa Sivački