|
|
 |
|
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina
|
 |
|
| Skandinavski dizajn - Više od mita |
|
|
 Muzej 25. maj, Beograd. Jun - septembar 2007.Tradicionalno, skandinavski dizajn povezan je s čistim, jednostavnim rešenjima, funkcionalnošću i demokratskim pristupom. Ovo su karakteristike koje moramo preispitati u svetlu novog proučavanja modernizma. U svakom slučaju, skandinavski dizajn stavlja nas pred paradigmu pri pokušaju shvatanja organizovanja modernog života, a da smo pri tom svesni njegovog velikog značaja širom sveta.       Pedeset godina skandinavskog dizajna obeleženo je modernom i sveobuhvatnom izložbom: “Scandinavian Design Beyond the Myth” sa mnoštvom predmeta iz Danske, Islanda, Finske, Norveške i Švedske. Izložbu, koja je otvorena 2003. godine u Berlinu, organizovao je Nacionalni Muzej u Oslu a finansirao Nordijski Savet Ministara. Izložba je izuzetno dobro prihvaćena a prikazana je u Milanu, Gentu, Pragu, Budimpešti, Rigi, Glazgovu, Kopenhagenu, Geteborgu, Oslu, Vigo la Korunji i Sofiji. Ova izložba dizajna sa više od 200 predmeta primenjene umetnosti i dizajna biće postavljena u Muzeju 25. Maj u Beogradu u periodu od 5. juna do 2. septembra 2007. Uprkos lažnoj sahrani koju je terminu “skandinavski dizajn” priredila grupa dizajnera iz Osla 1980 godine, ideali skandinavskog dizajna, koji su nastali tokom pedesetih godina prošlog veka, ipak su se održali u Nordijskim zemljama. Ovo se svakako mora posmatrati, delom, kao rezultat velikog interesovanja za dizajn ovog perioda na svetskom nivou. Činjenica je da su mnogi svetski dizajneri pronašli izvor inspiracije u ovom “zlatnom dobu” i pored toga što je savremeni Nordijski dizajn zahtevao minimalizam, stilizaciju i novu, dominantnu interpretaciju. Naravno, nekima od skandinavskih dizajnera tradicija je predstavljala teret, ali je ipak za veći broj to donelo inspiraciju i sigurnost u sebe. Sve u svemu, tokom pola veka, skandinavski dizajn postao je potvrđen fenomen, zadržavajući svoj pozitivan odjek. U vreme procvata postmodernizma sedamdesetih i osamdesetih godina manje značaja je pridavano ovom konceptu, ali već početkom devedesetih on doživljava comeback. Sada je došao trenutak za ozbiljno sagledavanje skandinavskog dizajna uključujući sve zemlje Nordijskog regiona koje su doprinele stvaranju ovog identiteta. Tradicionalno, skandinavski dizajn povezan je s čistim, jednostavnim rešenjima, funkcionalnošću i demokratskim pristupom. Ovo su karakteristike koje moramo preispitati u svetlu novog proučavanja modernizma. U svakom slučaju, skandinavski dizajn stavlja nas pred paradigmu pri pokušaju shvatanja organizovanja modernog života, a da smo pri tom svesni njegovog velikog značaja širom sveta. Ovaj koncept već decenijama predstavlja neizbežnu temu školskih debata, izložbi i marketinških diskusija. Izložba će potvrditi da skandinavski dizajn - kao pokret predstavlja krucijalni element u istoriji dizajna, ali će takođe otvoriti debatu o mitovima i stereotipima koji su se razvili oko ove teme. U cilju novog sagledavanja, izložba je strukturirana na bazi koju čine "Šest predloga za Novi Milenijum Itala Kalvina". On ističe pojedine vrednosti kao veoma bitne za kreativne ljude u novom milenijumu: lakoća, brzina, tačnost, vidljivost, mnogostrukost i čvrstina. Ovi vitalni kvaliteti su koncepti koji se vrlo lako mogu povezati s mnogim aspektima skandinavskog dizajna, a korišćeni su u svojstvu formiranja grupa objekata u glavnom delu izložbe. Dva uvodna dela izložbe pokazuju rani period skandinavskog dizajna. Poslednji deo, "Obilje Stereotipa", predstavlja paradu predmeta parafraza skandinavskom dizajnu i nordijskom imidžu. To je trend koji je nastao u vreme postmodernizma, kada su stare, često stereotipne i tradicionalne forme reinterpretirane u takozvani neotradicionalni izraz. Primenjeni umetnici i dizajneri počinju da primećuju egzotiku i izuzetnost u svojoj sopstvenoj tradiciji, stvarajući krajnje provokativne kreacije, ponekad s primesom ironije. Neki od mlađih dizajnera nastavljaju ovu tradiciju u jednom više obuzdanom i minimalističkom maniru, poetičnom, izazovnom i univerzalnom. Oni veruju da je dizajn, a posebno skandinavski, postao suviše sofisticiran i preozbiljan. |
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
|
 |
| Najpopularniji sadržaj u 2019. | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Pregledajte video kanal Art magazina |
|---|
 |
| Izbor godine |
|---|
 |
| Novi Sad 2021 |
|---|
|
| Pregled galerija |
|---|
 |
| Popularno | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Reklama |
|---|
|
| Povezani sadržaji |
|---|
| Reportaže | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
|
| Intervju | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Knjige i časopisi | |||
|---|---|---|---|
|
|
|
| Bora Vitorac | ||
|---|---|---|
|
||
|
Novosadski sajam, Novi Sad. April 2006.
Jelena Guga je teoretičarka novih medija i umetnosti. Nakon što je doktorirala na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, radila je kao postdoktorand-istraživač na naučnim projektima o kognitivnom unapređivanju čoveka (University of West Bohemia, Češka) i problemu telesnosti…
Slikar i književnik Vladimir Bogdanović, rođen je 1940. godine u Beogradu, gde je 1967. diplomirao na Akademiji primenjene umetnosti, u klasi profesora Radeta Stankovića. Član je SULUV-a, UPIDIV-a i DKV-a. Od 1961. do 2003. samostalno je…
|
