CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sumanovic tajna pod kupolom

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 17
Noć muzeja 2013
Noć muzeja 2012
Videomedeja 23
Terra 23
Videomedeja 18
Dunavski dijalozi 06

Sponzor rubrike
Luka Kulić - Razgovarao: Igor Burić Štampaj E-pošta
(4 glasanja)
ImageHoće li ili neće korona odneti život i kulture, promeniti ga, na koji način, zašto je to šansa i za umetnike. Umetnik iz Novog Sada, sa privilegijom, kako sam kaže, da je zaposlen u instituciji, razvija ne samo sistem mišljenja, nego poslednjih godina i čitav niz skulptura u javnim prostorima grada, "zatrpanog" spomenicima. Razgovor s Kulićem vođen je i povodom njegovog projekta "75.000 - Vrednost umetničkog dela", koji je izabran na konkursu "Umetnici. Sad!" Fondacije "Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture".Image

Image
Foto: Igor Burić

Ne zna se još uvek tačno kad i gde će biti postavljen, odnosno izveden, ali otkrivamo da je reč o umetničkom preispitivanju tržišne vrednosti rada na osnovu njegove cene. Izradom i izvedbom jednog rada, sa elementima performansa, umetnik se pita koliko finansijski ulog, grant od 75.000 dinara predstavlja adekvatnu vrednost, cenu jednog dela, uključujući različite kriterijume za određivanje aspekta te vrednosti, u kojima se danas na prvom mestu izdvaja tržišna cena rada. Ispostavlja se, smatra Kulić, da kakvo je uopšteno stanje na tržištu jedne sredine  – takva je i cena umetničkog rada.

Igor Burić: Kakav je po vama aktuelni trenutak za stvaraoce, ima ona krilatica popularne psihologije da je svaka kriza nova razvojna šansa?

Luka Kulić: Pošto se ništa ne dešava, prostor postoji, vakuum za kulturnim i umetničkim sadržajima. Ali, uslovi su nemogući, mada radnici u kulturi već decenijama stvaraju u neuslovima. Teško je priznati da umetnička scena ovde ne postoji.

Igor Burić:
Šta mislite o onlajn kulturi i umetnosti?

Luka Kulić: Izlazak na internet je bio logičan korak, ali mislim da to nije dobar odgovor. Umetnost je stvar komunikacije rada i publike. Ako umetnik stvara delo, a ono nije vidljivo i ne komunicira sa publikom, onda je ono besmisleno.

Igor Burić:
Onda smo u ozbiljnom problemu?

Luka Kulić: Umetničke forme koje podrazumevaju javni okvir su dovedene u veliki problem. Napraviti sada neku izložbu likovne umetnosti, a da ona bude predstavljena onlajn, oduzima deo dijaloga sa kolegama, prijateljima, poznanicima na licu mesta, gde se otvara dijalog o umetničkom delu. Kako doživeti umetnički koncert bez doživljaja prostora u kojem se dešava. Ceo medij je obogaljen i sveden na neku prenesenu formu koja zadovoljava možda samo mlađe generacije navikle na elektronske medije, pre nego na neke starije.

Igor Burić: Zašto, po vama, ne funkcioniše prenošenje iz medija u medij? Ima li nešto čemu sve to prija?

Luka Kulić: Učestvovanje u konferencijskim razgovorima, na primer, gde se poštuje medij, a ne karakter komunikacije, gde se čeka red, gubi impuls i spontanost, meni ne prija, Neke stvari ne mogu da se prenesu u druge medije. Čini mi se, ono što se najavljivalo godinama, da su sada najaktuelnije kratke forme, blic koncepcije, informacije, a time se poništava drugi deo priče, prostor za nešto obimnije i šire. To me brine. Ne može sve biti tik-tok forma. Ne može obrazovanje biti zasnovano na blic informacijama. Na komentar jedne drugarice na nove generacije, pošto se stalno žalimo na njih, naišao sam citat iz antičke Grčke filozofa o pritužbama na nove generacije koje nemaju poštovanja prema starijima i uništavaju suštinu društva. Dakle, percepcija mladih koji rade nešto nerazumno postoji oduvek. Tako da je normalna društvena promena, kao i strah da ono što menja našu stvarnost može da poništi i uništi sve ono u šta smo verovali. Promena primata kulturne recepcije je stvarnost i možda nije nešto dobro ili loše, ili ja nemam prava da sudim tome. Ono što se desilo devedesetih, kriza umetničkog stvaralaštva, pogotovo u vizuelnoj umetnosti, rezultirala je eksplozijom stvaralaštva koja je poništila ideju krize i potpuno je obrnulo. Desilo se i nešto drugo, mapiranje novih pojava i umetničkih stilova kada je umetnička forma bila iscrpljena. Umetnički jezik postao je toliko svestran da je omogućeno da se govori o širokom spektru tema, dostupno svima. Možda se i sad dešava nešto slično.

Igor Burić: Kada je reč o upotrebi javnog prostora u kulturi, u Novom Sadu ste u poslednje vreme vezali  nekolicinu skulptorskih radova. O čemu se tu radi i kako je do toga došlo?

Luka Kulić:
Realizovao sam tri projekta u javnom prostoru za relativno kratak period, a zapravo se radi o višegodišnjim projektima koji su sticajem tehničkih, finansijskih i organizacionih okolnosti dogodili vezano, bez plana da predstavljaju kontinuitet. Jedan je skulptura na platou ispred Kulturne stanice "Svilara", drugi spomen-ploča Ignjata Pavlasa na kući u Železničkoj ulici, a treći spomenik Momčilu Tapavici na zelenoj površini ispred Fakulteta za fizičku kulturu. Koliko god da su različiti, svi oni pričaju o potrebi da se skulpturama u javnom prostoru podstakne dijalog, revidira priča i odnos grada i društva prema umetnosti u javnom prostoru.

Novi Sad kao prestonica kulture propustio je da to bude jedna od važnijih tačaka za razmišljanje, jer je titula prestonice kulture prilika da redefinišemo naš odnos prema kulturi uopšte, kao i u njenim manjim segmentima. Vizuelnim identitetom grada u nekim drugim prestonicama kulture prirodno su se bavili. Na primer, Temišvar se i pre titule otvorio za savremenu skulpturu, dok se Novi Sad još uvek tvrdokorno odnosi prema tome, prvenstveno kroz klasicističku, spomeničku kulturu, u istorijskom i ideološkom kontekstu, bez preispitivanja šta je to potrebno danas i šta grad može da ponudi kao prostor za savremenu skulpturu. Prva je autorski projekat Danila Vuksanovića i mene kao idejnih tvoraca da se savremenim umetničkim mišljenjem osvoji javni prostor ispred Kulturne stanice "Svilara". Druga je privatna inicijativa vlasnika kuće u kojoj je živeo Ignjat Pavlas, kao druga vrsta obeležavanja – spomen ploča, a treća je rađena po javnom pozivu.

Izvor: Dnevnik

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost u Srbiji na danasnji dan
Iz kalendara art događaja
19.10.2023 - 26.02.2024 | 19.00
Zoran Naskovski - Retrospektivna izložba
20.10.2023 - 29.02.2024 | 20.00
Vasa Pomorišac - Poslednji stipendista Matice srpske
15.12.2023 - 23.02.2024 | 18.00
Mihael Milunović - Ukrštanje. Teritorija i sopstvo
15.01.2024 - 10.03.2024 | 18.00
Poklon-zbirka Dragiše Brašovana
17.01.2024 - 26.06.2024 | 19.00
Katarina Popović - Balkanske priče

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
APATIN. Galerija "Meander" predstavlja od 23. aprila do 6. maja 2021. slike Anđelije Roglić (1980, Raška). Diplomirala je na...
NOVI SAD. Bjanka Kenedi rođena je 1989. u Lajpcigu (Nemačka) i živi i radi u Berlinu. Izlaže na međunarodnoj sceni u galerijama, muzejima i na ...
Zarobljen u svojoj kući u Normandiji, jedan od najuticajnijih britanskih likovnih umetnika Dejvid Hokni izijavljuje o virusu korona. "Volim...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš predstavlja, od 5. aprila 2022. u prostoru Salon 77, radove Ivana Mišića (1987,...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš, u prostoru Paviljon u Tvrđavi, predstavlja od 5. do 24. oktobra 2021. izložbu...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Jesenji period 2016. godine umetničkih postavki u pariskim...
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture...
Nakon Beograda, Galerija Matice srpske predstavila je od 13. novembra 2015. do 9. januara 2016....
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
Zgrada Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Dunavskoj 37 nedavno je gotovo u potpunosti...
Mladen Marinkov

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
KIKINDA. Na ovogodišnjem sazivu učestvuju: Dragan Rajšić (Srbija), Marko Crnobrnja (Srbija), Igor Antić (Francuska), Varol Topač (Turska), Gražina Simala Volinska (Poljska), Yuko Hihara (Japan). Simpozijum skulpture "Terra" ...
Knjige i časopisi
Umetnička galerija "Nadežda Petrović" u Čačku objavila je u svojoj ediciji "Ravnoteža" knjigu eseja "Ars longa" slikara, skulptora i teoretičara umetnosti Milije Belića. Autor je ocenio da je "Ars longa"...
Intervju
U bezobalnom moru znanja i informacija koje nude novi mediji muzejima treba mnogo samopouzdanja i vere u to da mogu proizvesti vredne i inspirativne sadržaje, da mogu biti moderatori promena, sredstva očuvanja vrednosti ili partneri u dijalogu o...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom