CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
vlado rancic

   Knjige    |    Časopisi
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 16
Digital Art 09
Noć muzeja 2011
Dunavski dijalozi 01
Dunavski dijalozi 03
Terra 28
Videomedeja 17

Sponzor rubrike
Časopis "Gradina" (Niš), broj 90/2019 Štampaj E-pošta
(3 glasanja)
ImageRubrika "Književni portret" uvedena je kao povremeno, a prepo- znatljivo obeležje našeg časopisa sada već pomalo daleke (i u sećanju ne sasvim jasne) 2005. godine: u broju 8 nove serije Gradine prvi takav portret bio je sklopljen kao kolaž raznovrsnih priloga u čast prvog dobitnika Nagrade "Stevan Sremac" - Milovana Marčetića. Taj blok tekstova, kao i mnozinu potonjih sličnog karaktera, osmislio je dugogodišnji urednik Gradine - Zoran Pešić Sigma (1960-2019), uveren da je misija književnih časopisa da budu "čuvari vremena", ne samo aktuelnog književnog trenutka, već i dubljeg kulturnog pamćenja. Naknadno je pokrenuta i rubrika "Muzej književnosti", zasnovana na istom shvatanju da je estetska, pa i kulturna dimenzija čovekovog postojanja, zapravo, svojevrstan "obračun s vremenom":Image

ImageKako sačuvati vreme od raspada, kako konzervirati prošlost, kako spasiti sećanja...? Muzeji, arhivi, biblioteke, dokumenti, prašnjave knjige, fotografije... Ili nove pesme, pozorišne predstave, filmovi, slike...? Na duge staze gubimo bitku s vremenom. Tradicija je ono malo prošlosti koje uspemo da sačuvamo od demona vremena. Na duge staze gubimo bitku s vremenom. Ali, nije li umetnost upravo bleštava nada zanesenjaka da se vreme može zaustaviti i spakovati u kristal večnog trenutka? Nije li pesma zamrznuti dah pesnika?"

Možda je baš "spomenica", tradicionalni literarni okvir kojim se čuva sećanje na značajne ličnosti i događaje, najčistiji izraz jedne takve nade. Bez ikakvih iluzija da se ova bitka dugoročno može dobiti, broj Gradine, koji je sada pred čitaocem, posvećujemo nedavno preminulom uredniku.

I ovaj "književni portret" predstavlja mozaik napisa i likovnih sadržaja različitih kakvoća i boja: pored sećanja i pesničkih posveta, tu su kritički napisi o Sigminim knjigama, ali i nova tumačenja njegovog stvaralaštva, izbor iz obj avljenih dela kao i fragmenti onoga što je ostalo u rukopisnoj zaostavštini. Suprotno intencijama, mnoštvo spomenič- kih zapisa nema moć trajanja koja nadilazi dimenzije trenutka. Međutim, dogodi se katkad i suprotno: na primer, dve pesme-spomenice, "Svetli grobovi" Jovana Jovanovića Zmaja i "Spomen na Ruvarca" Laze Kostića, ulazeu korpus nezaobilaznih, antologijskihtekstova srpskogromantizma. Romantičari nisu smatrali zazornim da se iskaže dugovanje i zahvalnost onima koji to zaslužuju.

Aktuelno uredništvo Gradine deli takvo uverenje i zahvaljuje se saradnicima, kako onima koji su svojim spontanim reagovanjem na gubitak dragog prijatelja i dragocenog kulturnog posvećenika, na neki način, inicirali ovaj književni portret, tako i onima koji su se na pomenutu inicijativu bez oklevanja odazvali. Najveću zahvalnost dugujemo članovima porodice Pešić - Maji, Jelisaveti i Anastasiji, koje su, uprkos delikat- nosti situacije, pokazale spremnost daučestvujuu realizaciji broja i da nam ustupe na uvid nešto od Sigminih neobjavljenih radova.

Ima i jedan kuriozitet u vezi sa spomenicama, takođe u doba roman- tizma. Glavni akteri suupravoJovanJovanović Zmaj iLaza Kostić: smatra se da je početni nesporazum dvojice bliskih prijatelja, koji je docnije kulminirao Kostićevom Knjšom o Zmaju, otpočeo neuspelom saradnjom na spomenici organizovanoj povodom smrti Vojislava Ilića. Naime, Jovan Jovanović Zmaj, tada u funkciji predsednika Odbora za podizanje spomeni- ka Vojislavu Iliću, odbija da objavi Kostićevu pesmu "Prerano", iako je prvobitno sam tražio od njega ma kakav prilog. Pretpostavlja se da je Zmaj smatrao da "gorka i otrovna nota" Kostićeve pesme nije bila "dolična" za tu priliku, a posebno autorov pesimistički osvrt na Vojislavljeve sa- vremenike, koji su odreda izneverili omladinske (i Vojislavljeve) ideale, pretvorivši ihu "šuplju frazu".

Zoran Pešić Sigma je svojevremeno zapisao da je "hrabrost [...] otvoreno reći šta misliš". U tom smislu, ni za spomenicu ne može biti ničega neprikladnog, pa ni za ovaj uvodnik. Da ne bi "kultura pamćenja" i "staranje o tradiciji" bile tek šuplja fraza, nakon mnogo godina i propu- štenih povoda, Gradina ustupa svoje stranice svom Uredniku, bez obzira na eventualne procene da je nešto "prerano" ili "preterano". Naročito u "herojsko doba" koje živimo, kada se podvizi pojedinaca stavljajuu prvi plan u odnosu na funkcionisanje ustanova. Možda protivrečimo sebi, možda i mi činimo isto, ali smo na strani onih diskretnih heroja, koji rade na tome da se ustanove održe i opstanu.

S nadom da nije postidno, makar to bila bleštava nada zanesenjaka.

Image
Aleksandar Kostadinović
glavni urednik

 Pregled sadržine


Reč urednika
Aleksandar Kostadinović "Diskretnim, svakodnevnim herojima…"

ImageKnjiževni portret: Zoran Pešeić Sigma (1960–2019)

Susreti Braunovih čestica

Ljubiša M. Kocić "Prijatelju koji je otišao tako tiho", Vladislava Vojnović "Različit od svih nas", Ivan Cvetanović "Sigma koga sam poznavao, ali nikada do kraja upoznao", Miljurko Vukadinović "Sigmaaa! /Rečnik Uzdaha i Uzduha/", Velibor Petković "Put u središte umornih oblaka", Dejan Dabić "Priča o Sigmi", Marko Stojanović "Odlazak alfe i omege niške kulturne scene"

Poetski kvazari

Vladimir Stanimirović "Mogući izlaz", Vlasta Mladenović "Otišli su i poslednji vozovi", Edvin Sugarev "Kad umire pesnik" (Sa bugarskog jezika preveo Velimir Kostov), Velimir Kostov "Kad umre pesnik Bela Crkva postane crna", Stana Dinić Skočajić "Uzgrednu te sagledavam", Ivan Cvetanović "Providni papir" (Pesma pročitana na komemoraciji povodom smrti Zorana Pešića Sigme), Enes Halilović "Dvosmerno", Nikola Živanović "Sigmi, latinično"

Veliki prasak: Fizizam

Stevan Bošnjak, Goran Stanković, Zoran Pešić Sigma "Fizistički manifest", Stevan Bošnjak "Tri u dva", Goran Stanković "Iz 'Fizičkog brevijara: Zoran Pešić Sigma'"

Fraktali: Iz književnog dela Z. P. Sigme

Zoran Pešić Sigma "S pažnjom kuda idemo", "Ukleta kuća na Gaži", "Kutija koja svetli iz praznine u prazninu"

Teleskop: Prikazi

Slobodan Vladušić "Marginalac ili marginalista?" (Goran Stanković, Zoran Pešić Sigma, Stevan Bošnjak, Terra marginalis), Divna Vuksanović "Toliko knjiga, čemu i ova?" (Zoran Pešić Sigma, Udobnost besmisla), Mihajlo Pantić "Niška scena" (Zoran Pešić Sigma, Voz za jednog putnika; Stana Dinić Skočajić, Vlažni cvil; Goran Stanković, Litanije), Nikola Živanović "Stanice neiskorišćenog života" (Zoran Pešić Sigma, Voz za jednog putnika), Ilija Bakić "Od svakodnevnog do mitotvornog" (Zoran Pešić Sigma, Varka), Aleksandar B. Laković "Meditativna igra rečima" (Zoran Pešić Sigma, Srodne duše), Vladimir B. Perić "Priroda proznih fizističkih refrakcija" (Zoran Pešić Sigma, Strovalija: priče o mestu sa koga propada naša poslednja nada), Milica Milenković "(Raz)vezivanje poetskih čvorova" (Zoran Pešić Sigma, Pasternakovo uže), Ilija Bakić "(Neozbiljno) mudar i (ozbiljno) duhovit" (Zoran Pešić Sigma, Ulica usamljenih automobila), Jelena S. Mladenović "Sigmin pesnički vikend" (Zoran Pešić Sigma, Biće sve u redu)

Teleskop: Nova čitanja

Snežana Božić "Razotkrivanje srodnosti", Dragana V. Todoreskov "Ni boga ni svoda", Vesna Trijić "Paradoksalna suština marginalizma", Vladimir B. Perić "Sigmini (ne)mogući prostori"

Iz izdavaštva, s ljubavlju

Hologrami: Iz njiževne zaostavštine

Zoran Pešić Sigma "Ne mogu ništa da dodirnem", "Bajka o ruži koja je rasla na dva kraja sveta", "SF priče", "Kaktusova senka: roman o strahu"

Iz porodičnog albuma

Avalon

Maja Pešić "Niti", Jelisaveta Pešić "Dnevnik slučajnih muzičkih misli u vreme nastanka sveta", Anastasija Pešić "Jesen"

Biografska beleška

Flay-Leaf

Saša Dimitrijević "Sigmanije vizavi Licinija"

Likovni prilozi: Aleksa Skočajić
Fotografije: Miroslav Marković, Dušan Mitić Car

 

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Iz kalendara art događaja
17.12.2021 - 31.12.2022 | 20.22
Novosađani biraju - Izložba istoimenog projekta
08.09.2022 - 31.12.2022 | 19.00
Antikolonijalni muzej - Grupna izložba
22.09.2022 - 22.12.2022 | 19.00
Modernizam u delima iz Galerije Matice srpske
24.09.2022 - 23.01.2023 | 19.00
Mrđan Bajić - Retrospektiva
07.10.2022 - 31.01.2023 | 20.00
Uroš Predić - Monografska retrospektiva

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića predsavlja od 24. maja do 12. juna 2017. izložbu Gordane Kaljalović Odanović pod ...
PARRIZ / CACHAN. Specijalno za Art magazin. Izložba srpskog slikara Cileta Marinkovića otvorena je u Cachan-u (grad - predgrađe Pariza) u Galeriji...
NOVI SAD. Kolin Kio je multidisciplinarna i intermedijalna umetnica iz Ohaja, Sjedinjene Američke Države, koja u svom stvaralaštvu spaja...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna umetnost (proleće 2016). Iz bogatog repertoara koji...
BEČ. U bečkoj "Kući umetnosti" održava se izložba fotografija Džoela Mejerovica koja obuhvata oko 250 njegovih radova. Ovaj američki...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Art magazin podrzava Ministarstvo kulture Republike Srbije

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Reportaže
KIKINDA. Simpozijum "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava...
U "Centru Paul Kle" u Bernu otvorena je izložba "Magrebski projekat" i...
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
U bezobalnom moru znanja i informacija koje nude novi mediji muzejima treba mnogo samopouzdanja i...
Korina Gubik

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Čertvrta Noć muzeja u Novom Sadu održaće se 15. maja od 18 do 2 časa posle ponoći. Više od 80 programa realizovaće se na 47 lokacija podeljenih u 6 gradskih zona. Ovogodišnja manifestacija u Novom Sadu je u znaku ekologije pod sloganom...
Knjige i časopisi
Poezija je alhemija koja poraz pretvara u pobedu duha. Vreme je Weltschmerz-a. Milioni ljudi su u stalnom osećanju bespomoćnosti. Ali ovaj svet nema nade za novu romantiku. Životi su nam ispražnjeni od osećanja smisla. Liče na prazne zarđale...
Intervju
Miroslav Mandić je krajem aprila 1998. godine nanizao svojim koracima 40 hiljada kilometara. Za taj podvig u slavu umetnosti trebalo mu je šest i po godina. I dok su, u vreme sankcija i izolacije Jugoslavije obični građani željni normalnog...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2022. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom