Kako sačuvati vreme od raspada, kako konzervirati prošlost, kako spasiti sećanja...? Muzeji, arhivi, biblioteke, dokumenti, prašnjave knjige, fotografije... Ili nove pesme, pozorišne predstave, filmovi, slike...? Na duge staze gubimo bitku s vremenom. Tradicija je ono malo prošlosti koje uspemo da sačuvamo od demona vremena. Na duge staze gubimo bitku s vremenom. Ali, nije li umetnost upravo bleštava nada zanesenjaka da se vreme može zaustaviti i spakovati u kristal večnog trenutka? Nije li pesma zamrznuti dah pesnika?"

Možda je baš "spomenica", tradicionalni literarni okvir kojim se čuva sećanje na značajne ličnosti i događaje, najčistiji izraz jedne takve nade. Bez ikakvih iluzija da se ova bitka dugoročno može dobiti, broj Gradine, koji je sada pred čitaocem, posvećujemo nedavno preminulom uredniku.

I ovaj "književni portret" predstavlja mozaik napisa i likovnih sadržaja različitih kakvoća i boja: pored sećanja i pesničkih posveta, tu su kritički napisi o Sigminim knjigama, ali i nova tumačenja njegovog stvaralaštva, izbor iz obj avljenih dela kao i fragmenti onoga što je ostalo u rukopisnoj zaostavštini. Suprotno intencijama, mnoštvo spomenič- kih zapisa nema moć trajanja koja nadilazi dimenzije trenutka. Međutim, dogodi se katkad i suprotno: na primer, dve pesme-spomenice, "Svetli grobovi" Jovana Jovanovića Zmaja i "Spomen na Ruvarca" Laze Kostića, ulazeu korpus nezaobilaznih, antologijskihtekstova srpskogromantizma. Romantičari nisu smatrali zazornim da se iskaže dugovanje i zahvalnost onima koji to zaslužuju.

Aktuelno uredništvo Gradine deli takvo uverenje i zahvaljuje se saradnicima, kako onima koji su svojim spontanim reagovanjem na gubitak dragog prijatelja i dragocenog kulturnog posvećenika, na neki način, inicirali ovaj književni portret, tako i onima koji su se na pomenutu inicijativu bez oklevanja odazvali. Najveću zahvalnost dugujemo članovima porodice Pešić - Maji, Jelisaveti i Anastasiji, koje su, uprkos delikat- nosti situacije, pokazale spremnost daučestvujuu realizaciji broja i da nam ustupe na uvid nešto od Sigminih neobjavljenih radova.

Ima i jedan kuriozitet u vezi sa spomenicama, takođe u doba roman- tizma. Glavni akteri suupravoJovanJovanović Zmaj iLaza Kostić: smatra se da je početni nesporazum dvojice bliskih prijatelja, koji je docnije kulminirao Kostićevom Knjšom o Zmaju, otpočeo neuspelom saradnjom na spomenici organizovanoj povodom smrti Vojislava Ilića. Naime, Jovan Jovanović Zmaj, tada u funkciji predsednika Odbora za podizanje spomeni- ka Vojislavu Iliću, odbija da objavi Kostićevu pesmu "Prerano", iako je prvobitno sam tražio od njega ma kakav prilog. Pretpostavlja se da je Zmaj smatrao da "gorka i otrovna nota" Kostićeve pesme nije bila "dolična" za tu priliku, a posebno autorov pesimistički osvrt na Vojislavljeve sa- vremenike, koji su odreda izneverili omladinske (i Vojislavljeve) ideale, pretvorivši ihu "šuplju frazu".

Zoran Pešić Sigma je svojevremeno zapisao da je "hrabrost [...] otvoreno reći šta misliš". U tom smislu, ni za spomenicu ne može biti ničega neprikladnog, pa ni za ovaj uvodnik. Da ne bi "kultura pamćenja" i "staranje o tradiciji" bile tek šuplja fraza, nakon mnogo godina i propu- štenih povoda, Gradina ustupa svoje stranice svom Uredniku, bez obzira na eventualne procene da je nešto "prerano" ili "preterano". Naročito u "herojsko doba" koje živimo, kada se podvizi pojedinaca stavljajuu prvi plan u odnosu na funkcionisanje ustanova. Možda protivrečimo sebi, možda i mi činimo isto, ali smo na strani onih diskretnih heroja, koji rade na tome da se ustanove održe i opstanu.

S nadom da nije postidno, makar to bila bleštava nada zanesenjaka.


Aleksandar Kostadinović
glavni urednik

 Pregled sadržine