"Iako obimom nevelika, ona ubedljivo rezimira moj celokupan dosadašnji teorijski rad. Moglo bi se reći da su upravo ova promišljanja postala kredo ili baza mog dugogodišnjeg umetničkog angažmana, moje umetničko vjeruju", rekao je Belić. On je istakao da su pitanja o suštini umetnosti, o mestu umetnosti u savremenom svetu, o odnosu umetnosti i nauke, o perspektivama koje se nude u doba elektronske, digitalne ere, samo neka od pitanja koja dominiraju u njegovoj knjizi.

"Moram da naglasim da sam se pri izboru eseja rukovodio, ne samo aktuelnošću tema, strogošću pristupa, principom objektivnosti, nego, možda pre svega, izvesnom estetskom emocijom kojom su eseji prožeti u naponu otkrivanja poetske strukture sveta i umetnosti“, rekao je Belić.

Urednik edicije Vladan Matijević ističe da je osnovna tema Belićeve knjige eseja umetnost u savremenom svetu. "Belić piše o ulozi muzike i važnosti ritma u slikarstvu, o srodstvu i menama međusobnog odnosa slike i fotografije, kompjuterskoj animaciji, kinetičkoj umetnosti, angažovanoj umetnosti, o civilizacijskom kodu, o tradicijama Zapada i Istoka, duhovnoj jeci kojoj teže istočnjački umetnici, o savremenim umetničkim migracijama, o vezama umetnosti i nauke, posebno matematike, koje zajedno otkrivaju veličanstvenu lepotu sveta, o estetici kruga, simetriji", rekao je Matijević.

Prema njegovim rečima, doba elektronske ere Belić prihvata pozitivistički i, bez pesimizma i patosa, nudi nove odgovore na vekovima postavljana pitanja. "Iako ne ignoriše da elektronska era nosi opasnosti dehumanizacije, Belić čvrsto veruje, i tu veru obrazlaže, da će ljudski duh uspeti da se integriše u nove modele ponašanja i izražavanja, jer posle dugog putovanja kroz prostor i vreme, čovek ima potrebu da opet nađe ogledalo svoje duše", rekao je Matijević.

Urednik knjige ocenio je da je zbirka eseja Milije Belića knjiga optimizma, namenjena onima koji promišljaju o umetnosti u novom vremenu.

Milija Belić (1954, Rudovci). Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na slikarskom odseku, u klasi profesora Zorana Petrovića. Odbranio je s najvišom ocenom doktorsku tezu na Sorboni 1994. i stekao titulu doktora umetnosti i nauka o umetnosti Pariskog univerziteta. Objavio je više teorijskih i esejističkih knjiga o modernoj umetnosti. Živi u Parizu.