Oficirski dom

U Oficirskom domu će biti izloženo 47 slika i 11 skulptura, a u Paviljonu u Tvrđavi ukupno 30 dela: grafika, crteža i fotografija i novih medija, odabir iz Zbirke dela likovnih umetnika Niša.

Formiranje "Zbirke dela likovnih umetnika Niša" treba vezivati za brojne izlagačke aktivnosti niških umetnika, kako u samom Nišu, tako i izvan njega. Zbirka je koncipirana kao zasebna celina u nameri da predstavi raznovrsne likovne prakse metnika na jednom mestu, a cilj formiranja je prikupljanje, čuvanje, proučavanje, promovisanje i praćenje celokupnog stvaralaštvo umetnika našeg grada od 1970. godine do danas. Oni se tokom godina postepeno uključuju u savremene tokove jugoslovenske umetnosti, učestvuju na republičkim, saveznim i inostranim izložbama, gde su dobijali značajne nagrade. Zahvaljujući upravo njihovoj inicijativi obnovljen je rad Likovne kolonije u Sićevu i osnovana Galerija savremene likovne umetnosti.

Paviljon u Tvrđavi

Niz godina unazad izložbe niških umetnika gostovale su u većim centrima u zemlji (Zagrebu, Beogradu, Sarajevu) i inostranstvu (Engleska, Rumunija, Švajcarska, Francuska...)

Tokom vremena likovni umetnici Niša, koji su članovi Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) osnivaju samoinicijativno podružnicu u Nišu 7. januara 1980. godine. Udruženje okuplja slikare, vajare, grafičare, članove Udruženja likovnih umetnika Srbije koji žive i rade u Nišu sa ciljem unapređenja likovnog stvaralaštva na teritoriji opštine.

Tokom sedamdesetih i osamdesetih Zbirka se popunjavala pretežno otkupima sa tekućih kolektivnih i samostalnih izložbi. Ipak, veći deo formiran je zahvaljujući Likovnoj koloniji u Sićevu, Likovnoj koloniji u Lucernu, poklonima autora, otkupima i otkupnim nagradama.

Najbrojniji su radovi Miodraga Anđelkovića (20), Miroslava Anđelkovića (15), Radomira Antića (12), Miomira Cvetkovića (12), Aleksandra Devića (11), Đura Radonjića (11), Momčila Mitića (11), Stoleta Stojkovića (10), Miroljuba Aleksića (9).

Kada je u pitanju grafika, Zbirka se popunjavala sporadično individualnim poklonima autora, potom grafikama sa Simpozijuma litografije održanog u Umetničkoj školi u Nišu (1986) sve do početka rada Grafičke radionice Sićevo (2006) u čijem radu učestvuju i niški umetnici.

Vajari su zastupljeni u manjem broju, jer se manji broj umetnika opredelio za ovu zahtevnu likovnu disciplinu. Pa ipak ,tokom osamdesetih oni su zapaženi pored slikara na republičkim smotrama osvajajući prestižne nagrade.

Medij fotografije, kao i novi mediji u okviru Zbirke trenutno su u najmanjem broju zastupljeni, ali nadamo se da će zahvaljujući Fakultetu umetnosti u Nišu i dolasku novih generacija povećati broj umetnika koji neguje ovu vrstu vizuelnog jezika.

Autor izložbe je muzejski savetnik Radmila Kostić.