Foto: Dragan Kurucić

Na izložbi je prikazano tridesetak radova koji pripadaju analitičkoj umetnosti, a naziv "Pomeranje centra i paradoks kretanja" je dobila po seriji grafika koje čine jednu celinu i u neprekinutom nizu prikazuju proces pomeranja centra. U okviru te serije istražujem devet pozicija fiktivnog centra, pri čemu paralelno pratim dve pojave: transformisanje linearne strukture celokupnog sistema kada je uslovljena postepenim izmeštanjima tačke fokusa, i efekte recepcije dela sa paradoksom kretanja prilikom kontinuiranog posmatranja niza kompozicija.

Pomeranje centra po horizontalnoj osi je konceptualni postupak, zapravo eksperiment, koji je zasnovan na manipulativnoj igri sa identičnim modulima oblika romba. Modularnost predstavlja elementarni stvaralački princip u mom radu. Geometrijsku strukturu kompozicija izvodim u formi linearne sheme grafičkog rastera u tehnici linoreza. Monohromne bele površine konsturišu mrežu svojim graničnim linijama, te se u presecima dijagonalnih i horizontalnih linija formira pravilna struktura romboidne sheme. Daljim eksperimentisanjem radim sa transformacijama ovih struktura: istražujem kako svako i najmanje pomeranje centra transformiše čitavu strukturu od centra ka periferiji, koja se potencijalno proteže u beskraj.

Posmatranjem kompozicija iz različitih pozicija stvara se više perceptivnih situacija, pošto tačka posmatranja nije fiksna. Sam centar se zapravo ne pomera, ali privid njegovog pomeranja ostvaruje se samo posmatranjem u odnosu na prethodnu kompoziciju ili onu koja sledi. Kada se posmatrač kreće, javlja se efekat kretanja ove tačke. Slično kao i iluzija posmatranja iz voza koji se kreće¹, namera je da se posmatrač dovede u situaciju u kojoj na trenutak ne može sa sigurnošću da proceni da li se centar strukture pomera zato što se posmatrač kreće ili se taj centar pomera nezavisno od kretanja čoveka. Kada čovek istovremeno hoda i pogledom prati centar ovih kompozicija, uočava paradoks da se ovaj centar kreće brže od njega, bilo da se on kreće s leva na desno ili obrnuto.

¹ Čovek koji sedi u vozu posmatra kroz prozor vagon drugog voza na susednom koloseku. Ako jedan od ova dva voza krene, čovek u prvom trenutku nije siguran koji je od ta dva voza zapravo krenuo.

Jasna Gulan Ružić

Prikazani radovi deo su treće faze doktorskog umetničkog projekta koji se realizuje u okviru doktorskih umetničkih studija na Likovnom departmanu Akademije umetnosti u Novom Sadu.