"Sve je jedno, mnoštva nema" (Zenon). Fenomen kaleidoskopa, kako laicima tako i upućenicima, oduvek je budio privid moguće logičnosti i sposobnosti da se racionalno pozicionira celina: kako po vertikalama, horizontalama, dijagonalama i raznim metrijama, tako i po formi, koloritu i aspektima moguće slike. Fascinantnost nepredvidivog ishoda, uvodi nas u uporno traženje relacija potonje do naredne spoznaje u egomističnoj misiji zakonomernosti slučajnosti: iluzija. "Umetnički čin je neponovljiv" (Jozef Bojs). Sloboda mogućeg nema granica, sfere ili spirale, ona je statična, imanentna samoj sebi, kao igra večnosti i konačnosti. Najzad, forma je privid, a suština je u nesputanom doživljaju trenutka.

Miodrag Miljković

Korpus slika sa motivima flaša koje trenutno slika Miodrag Miljković, sasvim su bliske konceptu mrtve prirode morandijevskog tipa – kako zbog sličnosti motiva, tako zbog osnovne slikarske namere i namene. Jer, sadržaj slike je bitan podatak – samo na prvi pogled, zbog prepoznatljivosti naslikanog predmeta. No, umnožavanje multipliciranih flaša, brojna iskrivljenja i deformacije, slobodan izbor boja, a pogotovo specifičan način izložbene prezentacije u kojoj se različite slike ‘naslanjaju’ jedna na drugu čineći kompleksne motivske celine – dokaz su umetnikove težnje da ostvari neku vrstu totalne slike, slike koja postoji sama za sebe pred posmatračom, koja nudi dinamiziranu i dobro ritmovanu plastičku celinu, koja unutar sopstvene (slaganjem ostvarene i produžene) kompozicije nameće ideju motivskog jedinstva – ali i ideju jedinstva sveta! A danas je to sasvim adekvatna i važna poruka – u vremenu brojnih poremećenih odnosa među ljudima, u prirodnom okruženju, u sve češćim ‘sukobima’ ljudi i tehnologije.

Miodrag Miljković zapravo pokazuje važnost tzv. malih stvari, ‘sitnica koje život znače’, osobenosti koje održavaju dijalektički proces i karakter sveta, koje podržavaju njegov (zapravo: naš) opstanak... A pošto ovaj umetnik sve svoje iskaze bazira na čistoti pikturalnog izraza, na autonomiji likovnih elemenata, na nastojanju da se ostvari slika-biće, njegovu izložbu možemo prihvatiti kao skroman doprinos jednog slikara očuvanju dostojanstva slikarstva i umetnosti, uvažavanju estetskih načela u slici – i u našem svakodnevlju.

Sava Stepanov

Flaše i flašice na platnima Miodraga Miljkovića, za razliku od uobičajenih mrtvih priroda, pre su gađenje nad civilizacijskim produktima i poigravanje sa ništavnim predmetima, nego opsednutost predmetnošću, uočavanje kontrasta i zakonitosti oblika. Ne ulazeći u vrednovanje novih radova Miodraga Miljkovića iznećemo još jedan opošti utisak: prividna površnost i lakomislenost likovnih dela raskrinkravaju životne tajne i dosade: prerušenu ozbiljnost i važnost stvari odslikavaju u svoj beskorisnosti, koja ne zavarava ni sebe ni druge.

Dr Zoran Đerić