 BEOGRAD. Galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) predstavlja od 24. decembra 2020. do 19. januara 2021. izložbu grafika Dragiše Ćosića (1951, Negotin). Studirao je grafiku na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kod prof. Halila Tikveše i Živka Đaka, a postdiplomske studije grafike u Beogradu u klasi prof. Nebojše Radojeva.
Grafički posvećenik, Dragiša Ćosić je samosvojna umetnička ličnost koja neguje tradicionalne grafičke tehnike. U Galeriji ULUS izlaže grafike nastale u periodu od 1984. do danas. Ovaj hronološki niz od tri stotine grafika malog formata i šesnaest velikih, jedinstvena je prilika da se na jednom mestu, u sažetom obimu, sagleda njegov stvaralački put. Izložbena postavka upotpunjena je sa par crteža koje je umetnik koristio kao predloške za grafičke listove. Na taj način autor je želeo da publici približi stvaralački proces i zainteresuje ih za ovaj autentičan medij. Likovni jezik Dragiše Ćosića sadrži liniju i prigušeni kolorit koji uobličava "opijenost tamom", ponor i dubinu. Celokupno stvaralštvo je varijacija jedinstvena sfera zaokruženog dela. Ta poetika upućuje na razmišljanje o postojanju bogate sadržajnosti u okviru dela, koje povlači njegovu kulturnu koloristiku obojenu čak i filozofijom bajke. Bajka je Ćosiću nešto što rađa i regeneriše život, nešto kao usnula moć čiju energiju treba obnoviti.
Dragiša Ćosić nosi u sebi više tipova nasleđa i tradicija, što se otkriva upotrebom simbola: spirala, zmija, puž. Ove naznake upućuju na transcendetalne i na egzaktno-čulnu fantaziju. Ovi simboli služe kao likovni proces koji, prema Ernstu Kasireru imaju dimenziju značenja u prikazivačkom ili predstavljačkom smislu. To su arhetipovi koji određuju njegov sentiment, misao i kapacitet iskustva. Upečatljiv je uticaj vizantijskog nasleđa što je njegovom duhovnom liku dalo izražajnu gotsku crtu patnje.
U duševnom arsenalu ovog umetnika postoji naglašen strah od života. Značenje Ćosićevih simbola se vezuje za aktuelni trenutak i koncepciju našeg vremena: razjedinjenost, čovekolikove pojave, svugde i nigde. Ćosić nam govori o ljudskom rodu, ukorenjenosti čovečanstva kroz simboliku koja služi teoriji svesti i razaranja. On nam govori i o pobedi preporođenog čovečanstva nad tamom jer se sa njom bori.
Pozitivan stav umetnika prema životu je naročito došao do izražaja u pejzažnoj arhitekturi kosmosa dok je onaj, filozofsko-intelekualni, potenciran u nizu maski i likova i u grafičkim rešenjima gde je simbol polazište analitičke misli.
Minja Čelar, istoričarka umetnosti
(iz recenzije) |
