Umetnik kao neizbežni učesnik kroz svoja dela reprezentuje nam promene, beleži i čuva činjenice prošlosti. Takođe, istražujući sećanja, neizbežno je pomenuti kolektivno i individualno pamćenje, nametnuta i lažna sećanja. Pamćenje sklapa različite sadržaje prošlosti u smislenu celinu, selektivno čuvajući jedne a zaboravljajući druge informacije. Na taj način gradimo svoj lični identitet i pogled na svet. Prošlost je neminovno osuđena na promene pod uticajem društva, politike, ličnih stavova, ali i neizbežno pod stalnim uticajem zaborava.

Predmet umetničkog doktorskog projekta je istraživanje procesa transponovanja postojećih istorijskih fragmenta i njihova modifikacija u određenu likovnu celinu, crtež ili sliku. Sam projekat predstavlja vid metamorfoze određenog istorijskog čina, obrađen kroz retrospektivnu analizu. Sećanje kao tema, neizostavno nameće emocionalni doživljaj fotografije jer je ona korišćena kao transfer uspomena.

Bitan segment u ovom istraživanju, preispitivanju, jeste uloga emocionalnog pamćenja. Osim bavljenja vizuelnim karakteristikama, analiza radova zasniva se i na njihovom razmatranju u odnosu na društveno-politički, istorijski, socijalni koncept.

Kroz likovne elemente, autor podatke do kojih je došao obrađuje više puta kroz različite likovne tehnike, osvrćući se na istu scenu više puta gradeći njenu metamorfozu, želeći da istraži formate svesti i podsvesti, sećanja i zaborava i na koji način umetnik kroz svoje delo može doprineti tome. Istraživanje je rađeno kako na sopstvenom primeru tako i na primeru danas aktivnih umetnika.