 Salon Narodnog muzeja, Zrenjanin. Avgust - septembar 2007.
Celokupno slikarstvo Milenka Šerbana, kritika je dugo svrstavala pod srpski intimizam, zapostavljajući njegov rani mladalački opus izrazito ekspresionističko-koloristički nadahnut. U ovom trenutku, sigurno je da je Šerban pripadao generaciji umetnika koja je krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina izazvala buđenje novih pogleda na umetnost.
  
Izložba Intimni i spoljni svet Milenka Šerbana vođena je željom da pored obeležavanja stogodišnjice rođenja ove izuzetne i autentične umetničke ličnosti predstavi i ilustruje vizuelnu raznovrsnost same ideje, kroz lično, subjektivno viđenje i različit pristup autora. Izložba bi trebala da ljubiteljima umetnosti, isto toliko koliko i poznavaocima, pruži priliku da na jednom mestu sagledaju dela iz umetnikovog osobenog stvaralaštva koja nisu gotovo nikad izlagana ili su prikazana na izložbama dvadesetih i tridesetih godina.
Intimni svet Milenka Šerbana je predstavljen radovima na kojima su likovi, predmeti, ambijenti iz njegovog okruženja, a koji su mu posebno bili dragi. Kao vrstan portretista beležio je njemu bliske ličnosti koje je umeo psihološki da proceni i da zabeleži suštinu njihovog karaktera. Autoportreti, nastali poslednjih godina umetnikovog života, odišu smirenošću i melanholičnim izrazom. Inspiraciju je pronalazio u rodnoj kući, ateljeu, mestima u kojima je proveo najveći deo svog života i doživeo najveće trenutke uspeha i radosti. Očigledno je da je svoje stvaralaštvo poistovećivao sa životom oko sebe. Spoljni svet Milenka Šerbana je prožet raznovrsnim temama jakih doživljaja, burnih emocija i ekspresivnih relacija koje je pronalazio u vojvođanskim predelima, uglavnom, i spontano prenosio na platno ili hartiju. U okruženju, omiljenih motiva, mrtve prirode i enterijera tragao je za harmoničnim likovnim odnosima. Dela sa ratnom tematikom naglašavao je odlučnim potezima, dramatičnim osvetljenjem i smirenom paletom, zagasitih nijansi oker, smeđe gotovo crne ca akcentom crvene boje.
Celokupno slikarstvo Milenka Šerbana, kritika je dugo svrstavala pod srpski intimizam, zapostavljajući njegov rani mladalački opus izrazito ekspresionističko-koloristički nadahnut. U ovom trenutku, sigurno je da je Šerban pripadao generaciji umetnika koja je krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina izazvala buđenje novih pogleda na umetnost.
Mirjana Brmbota
Milenko Šerban (1907, Čerević - 1979). Posle školovanja u Novom Sadu i stečenih pouka o slikarstvu u ateljeu Vase Eškićevića, studije započinje u Parizu na Akademiji Kolarosi kod profesora Pikara Le Dua i Andrea Favorija, a zatim kod Andrea Lota. Po povratku učestvuje u različitim područjima umetnosti i kulture - slikarstvu, scenografiji i pedagoškom radu u Novom Sadu i Beogradu. Karijeru je započeo kao profesor crtanja u Zanatlijskoj školi u Novom Sadu. Tridesetih godina počinje da radi kao scenograf Srpskog Narodnog pozorišta i Narodnog pozorišta Dunavske banovine.
Treba napomenuti i Šerbanov poratni angažman u reorganizaciji tadašnjeg Muzeja Matice srpske, čiji je, najpre, bio restaurator, a potom kustos i upravnik sve do konačnog prelaska u Beograd 1948. godine gde je bio pozvan za scenografa Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Bio je i cenjeni profesor moderne scenografije na Akademiji primenjenih umetnosti i kasnije Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju na predmetu Tehnika scene i scenografija. Izlagao je na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Od prve samostalne izložbe 1926. godine uživao je podršku tadašnjih likovnih kritičara, pisaca i pesnika Rastka Petrovića, Todora Manojlovića, Mihaila S. Petrova, Boška Tokina, Lazara Trifunovića, Pavla Vasića i drugih. Kao uglednom članu umetničkih udruženja Oblik (od 1931) i Šestorica (od 1954) za života su mu bile priređene nekoliko manjih retrospektivnih izložbi - u Salonu muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1966., u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu 1968. i u Galeriji "Lazar Vozarević" u Sremskoj Mitrovici 1974. godine. Galerija Matice srpske je povodom obeležavanja svoje stopedesetogodišnjice predstavila publici slikarski opus Milenka Šerbana i izdala obimnu monografiju 1996. godine čiji je autor prof. dr Irina Subotić. |
Majstor nadrealizma napravio je dramaturški udar iz groba koji mu Katalonija nije oprostila – imanje i dela ostavio je Španiji. Hoće li se Dalijev muzej u Figerasu, najmonumentalnija tvorevina nadrealizma, otcepiti od Katalonije, ako se ova…
Autori monografije su Ljubomir Vujaklija i Rosa d ’Amico (Bolonja, Italija).
U bezobalnom moru znanja i informacija koje nude novi mediji muzejima treba mnogo samopouzdanja i vere u to da mogu proizvesti vredne i inspirativne sadržaje, da mogu biti moderatori promena, sredstva očuvanja vrednosti ili partneri u…
