CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Digital Art 07
Videomedeja 18
Noć muzeja 2007
Terra 23
Videomedeja 16
Videomedeja 15
Digital Art 08

Sponzor rubrike
Alena Klaćikova i Jozef Klaćik - 1+1 Nagoveštaji Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageNOVI SAD. Galerija SULUV, od 8. do 26. februara 2021, predstavlja izložbu Alene Klaćikove (1991, Novi Sad) i Jozefa Klaćika (1949, Stara Pazova) pod nazivom "1+1 Nagoveštaji". Ovaj likovni projekat zastupa namere dvoje umetnika, koji su povezani, ne samo zajedničkom zamisli, senzibilitetom, medijem izražavanja, već i onom intimnijom i snažnijom vezom - porodičnim odnosom oca i kćeri, koji je kao takav odražen u njihovom stvaralaštvu.Image

Image
Alena Klaćikova

Centar zanimanja ovog projekta jeste upravo taj odnos sagledan u polju likovnog izraza, odnosno međusobnog korespondiranja dela, od kojih je jedan u poznom dobu svog stvaralaštva, dok je drugi na samom njegovom početku. Ovo je treća u nizu zajednička izložba koja je zaokružena nazivom "Nagoveštaji".

Ustanovljen i siguran izraz Jozefa Klaćika ovaj put ćemo sagledati u njegovim apstraktnim formama predstavljenim na trodimenzionalnim platnima, koje će se tako zadenuti u sferu između slike i skulpture. Čistota njegovih smirenih, a opet tiho dinamičnih kompozicija ističe se naglašenom geometrizovanom podelom izlomljenih kolorističkih površina koje ujedno predstavljaju kontinuitet, kao i diskontinuitet strogih i čvrstih linija.

Alena Klaćikova se u svom novijem ciklusu radova takođe opredeljuje za medij slike koja prodire u polje trodimenzionalnosti. Koristeći se dinamizmom isprekidanih formi, ona pokušava  da prikaže isprekidan proces misaonog toka, kompleksnost putanje jedne misli. Svaki autor prikazuje sopstvene slutnje i težnje koje su nagoveštene u ovim apstraktnim formama.

Image
Jozef Klaćik

Alena Klaćikova (1991, Novi Sad). Završila je osnovne studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, katedri za grafiku, u klasi Anice Radošević. Master studije završila na istoj akademiji. Pored grafike, intenzivno se bavi slikarstvom i crtežom. Dobitnik je više nagrada tokom studija, kao i treće Senfelder nagrade za izuzetna ostvarenja iz oblasti litografije u Nemačkoj.

Jozef Klaćik (1949, Stara Pazova). Slikar, grafičar, multimedijalni umetnik. Diplomirao je i magistrirao na Akademiji likovnih umetnosti u Bratislavi. Dobitnik je više nagrada za svoje stvaralaštvo.

 


Slikarstvo u doba medija - Alena i Jozef Klaćik

Sava Stepanov

U aktuelnom trenutku svet je zavisan od nove vizuelnosti. Na globalnom nivou pojavile su se tehnologije koje unapređuju vizuelizaciju svakodnevlja, čineći nas egzistencijalno zavisnim od slike, njene funkcije i njene moći. U našem vremenu su se najsnažnije potvrdila predviđanja bauhausovskog profesora Lasla Moholji Nađa iz prve polovine XX veka "da će se u budućnosti analfabetom smatrati onaj ko ne bude mogao da pravilno prihvati i tumači jezik i svet slike"; baš kao što je sada shvatljivo značenje termina "ikonosfera" iz sedamdesetih godina prošlog veka kojim je poljski filozof  Mječislav Porempski prozreo suštinu našeg doba… Ta nova atmosfera određena sveprisustvom slike u našem svakodnevlju, potpuno je redefinisala odnos prema slici/slikarstvu. Nakon 2000-te slikarstvo je prestalo da bude vodeći vizuelni jezik u umetnosti jer su senzibilitetu savremenog čoveka postale bliže neke druge i drugačije slike. To su slike izrazitog tehničko-tehnoloških svojstava koje su nam, drsko i odlučno, nametnute putem globalnih elektronskih  mreža i medija. No, uprkos svim tim inovacijama – potreba za slikarstvom nije usahla te je u aktuelnoj umetničkoj praksi slika ponovo u opticaju. Očigledno je da ovovremensko slikarstvo nastoji da sačuva ekskluzivitet vlastite autentičnosti. Usred sveopšte digitalizacije umetnik insistira na humanom i hand made poreklu svog slikarskog izdelka u kojem prikazuje vlastiti aktivizam, angažman i reakciju na kontekstualna zbivanja ali i – vlastitu osećajnost, senzibilnost, sopstvenu personalnost.  U svakom slučaju, slikarstvo je ponovo na (s)ceni. Redefinisana je i pozicija savremenog slikara koji je možda izgubio oreol izuzetnosti kakav su imali njegovi predhodnici u nekim ranijim vremenima, ali je još uvek zadržao dignitet stvaraoca od integriteta i autoriteta.

Današnja umetnička scena je razuđena, raspršena, zbirno neuhvatljiva. Karakter savremene umetnosti je promenjen, ona je zahvaljujući univerzalnoj medijalizaciji kontekstualizovana a to je čini obaveznom prema najaktuelnijim zbivanjima. Namera aktuelnog umetnika je da bude aktivni činilac društva, da utiče na socijalna zbivanja i odnose; da ih estetizuje te da zastupa sugestivnu društvenu poziciju i smisla umetnosti, slikarstva, slike. Tako se u procesu globalne medijalizacije sve više promoviše razumevanje umetnosti kao društvene prakse a umetnika kao relevantnog društvenog subjekta.

U  tim i takvim okolnostima – slikarstvo je, ipak, uspelo da zadrži svoj senzibilizirani hand made identitet, ono je očuvalo pravo na individualni gest, na subjektivnost izraza, na poetiku i metaforu, na sintezu estetskog i etičkog, na uzročno posledični spoj sadžaja i misije slike. Taj momenat neki teoretičari savremene umetničke prakse, poput Divne Jelenković, smatraju bitnim uvereni da je otpor sveopštoj digitalizaciji moguć i vidljiv u onim umetničkim postupcima koji podrazumevaju "povratak telu/ruci”, koji su zasnovani na manuelnom delanju i aktivizmu. Tako, usred dominacije novih tehnoloških i kompjuterskih medija u savremenoj vizuelnoj umetnosti, slikarstvo uporno opstojava u atmosferi nove vizuelnosti i ukupne ikonosfere.

U tom smislu treba posmatrati i shvatiti slikarske radove iz zasebnih radionica Alene i Jozefa Klaćika. Kćerka i otac su zajednićki koncipirali seriju izložbi "1+1" i u "centar ovog projekta postavili odnos sagledan u polju likovnog izraza, odnosno međusobnog korespondiranja ovih dvaju autora, od kojih je jedan u poznom dobu svog stvaralaštva, dok je drugi na samom njegovom početku".  U tom odnosu su prvo evidentirane i prikazivane različitosti: Alena Klaćik je izlagala specifične varijacije svojih portreta u kojima je biološko-psihološka i emocionalna o karakteru imenovanih ličnosti (modela) tumačena isključivo formalnim i plastičkim načinom – bez iikakvog deskripcijskog narativa; a Jozef Klaćik se predstavljao geometrijsko-konstruktivističkim slikama u kojima se tragalo za onim načelima koji su društvu nudili model racionalističkog uređenja, ponašanja i poimanja zbilje.

Današnja izložba ukazuje na drastičnije promene, pogotovo u opusu Alene Klaćik. Odagnan je figurativni obrazac jer je mlada umetnica odlučno zašla u područje apstrakcije. No, ovaj preokret nije bezrazložan: Klaćikova nastoji da iznađe nove i šire mogućnosti artikulitacije svojih umetničkih namera. Ona bira neuobičajeni materijal za svoju "sliku". Kao podlogu za boju ona koristi stirodur koji poseduje sasvim specifične karakteristike – strukturu i poroznost što itekako donosi mogućnost formiranja taktilnih vrednosti boje i njene površine. Takođe, stirodur je pogodan za obradu pa umetnica iseca geometrijske bojene plohe različitog oblika a potom ih optočava materijalizovanom crnom obrisnom linijom. Takva slika-reljef deluje plastički sugestivno. Postavljanjem na zid – svojim neuobičajenim gabaritom Alenina slika sugestivno učestvuje u enterijeru, ona uspeva da preoblikuje prostor prevazilazeći svoje primarno estetsko značenje jer funkcionalno učestvuje u redefinisanju odnosa u stvarnosti. Takva slika uspeva da se konfrontira vizualitetu novomedijske, prvenstveno tehnološke umetnosti, zadržavajući karakter i duh hand made izdelka; onog izdelka o kojem Divna Jelenković piše kao o najuspešnijem načinu suprotstavljanja alijenacijskom karakteru novih elektronskih medija.

Jozef Klaćik je jedan od retkih vojvođanskih umetnika koji je dosegao status umetnika sposobnog da svoj stav menja  iz slike u sliku, iz izložbe u izložbu. U stvari, u svom zrelom dobu, Klaćik se ponaša poput mladog i radoznalog istraživača, koji neprekidno nastoji da iznalazi nove mogućnosti i funkcije umetnosti. Nakon okončanja studija u Bratislavi bavio se pop-artisčkom grafikom i fotorealističkim slikarstvom, zalazio je i u polje konceptualne umetnosti i vizuelne poezije, u osamdesetim je među transavangardistima, potom se preusmerava na akciono slikarstvo i neoekspresionizam devedesetih, bavio se prostornim slikama i skulpturom, istraživao je u domenu kompjuterske umetnosti, slikarstva geometrije i konstruktivizma, slike-predmeta… Iz te i takve logike proistekli su i novi eksponati predstavljeni na ovoj izložbi. Slika je i ovoga puta "napravljena" od jednostavnih ravnih i, uglavnom, pravilno formiranih ploha-osnove, te od bojenih drvenih štapića. Obojene drvene štapiće umetnik aplicira na ravninu monohromijske ploče,  nastojeći da im da diskretni estetski smisao, te da na jednostavan način ostvari pikturalne konstrukte u kojima još uvek postoje tragovi umetnikove osećajnosti. Ono što je važno reći: ovde se estetska senzibilnost pretvara u etičku napomenu jer Klaćikovo likovno delo prerasta u  uređeni sistem koji može biti mogući model uređenju društva u kojem živimo.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

videomedeja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
LONDON. Benksijev rad na poznatoj slici iz doba impresionizma prodat je na aukciji za 7,6 miliona...
NOVI SAD. Nedelja vizuelne umetnosti Kaleidoskopa kulture pretvoriće Trg galerija u Novom Sadu u ...
NOVI SAD. Ciklus minijatura "Monolog" Lazara Šoševića (1992,...
BEOGRAD. Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) predstavlja od 24. decembra 2020. do...
Budimo odgovorni
covid-19
Povezani sadržaji
Reportaže
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
Zarobljen u svojoj kući u Normandiji, jedan od najuticajnijih britanskih likovnih umetnika Dejvid...
IK Prometej preporučuje
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
Ima u delatnosti predavača i profesora, u njihovoj želji da ceo život posvete onima koji znanju...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageIGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2006.
    "Sve kolege su pričale da je ovde feno­menalno, ali i pored te priče nisam bio pripremljen na ono što sam doživeo kada sam do­šao na Pogon dva. Sve…
Knjige i časopisi
  • ImageU knjizi "Nova skulptura u Vojvodini 1980‒2000 / New Sculpture in Vojvodina 1989‒2000." istorijsko‒umetnički valorizuju se opusi i delovanje u prostoru i domenu nove skulpture sledećih autora i autorki: Ane Bešlić, Verbumprograma, Ratomira Kulića, Mirjane Kojić,…
Intervjui
  • ImagePisac, filmski glumac, crtač, performer, muzičar, avangardist... rečju Branko Andrić, poznat pod nadimkom Andrla, rodom je Novosađanin, možda bi neko insistirao na tome da je Andra Bečlija, mada je istina ta da život provodi u ova…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2021. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom