Papier-mâché reljefi Vande Jurković, autorski svet neimenovanih skulptorskih struktura, pomaljaju se iz bezlične ravni zida. Promena, preobražaj, preoblikovanje, u naglašeno repetitivnim odnosima oblika, pružaju mogućnost da se višeslojno preispita i reinterpretira umetnička intervencija. Pomoću permutacija modelovanih oblika u papiru stvaraju se ritmične forme ponavljanjem pojednostavljenih, geometrijskih oblika. Naizgled nasumične promene pravaca i smerova u sistemskom ređanju ili, nasuprot tome, nizanje u pravilnim i uređenim kolonama i redovima, potvrđuju postojanje Igre – onog neophodnog sastojka svakog kreativnog procesa.

Što je elemenata za igru manje, igra je time slobodnija.

Dovoljan je jedan elemenat, njegova repeticija, gradacija i alternacija, u harmonijskim ili kontrastnim, dominantnim i subdominantnim odnosima, odnosima određenim postupcima dodirivanja, preklapanja i prožimanja, u ahromatskom miru beline. Teksturalno bogatstvo upotrebljenog recikliranog kancelarijskog papira naglašava odgovor ovih reljefnih struktura na svetlost: vibrantna naizmeničnost svetlosti i senke takođe je potvrda njihove sposobnosti za transformaciju, preobražaj. Ukoliko je svetlost, njen pravac, snaga i oštrina preduslov za poimanje prostora, ove strukture pod njenim uticajem postaju ambijentalne, ispupčeno izlaze u prostor i pokušavaju njime zavladati težeći ka beskonačnom prepletanju, uvlačeći promatrača u ritmičnu igru.

Prisutna je, i posebna je invencija skulpturalnog jezika – ove forme pretenduju da transponuju i prostor u kome obitavaju. Intervencija u enterijeru kao skulptorski i istovremeno arhitektonski izazov podržava još jedan vid transformacije koji proizvode ovi reljefi. Svakako da je reciklirani papir i njegova reprodukcija u umetničku formu još jedna potvrda umetničkog stava Vande Jurković: u likovnoj evoluciji, preobražaj je neminovan.

Tatjana Dimitrijević