Serija radova "Nyctophilia" prestavlja svakako moju ličnu opsesiju: punoćom i prazninom. Plava-ljubičasta, boja kojoj se vraćam je hladna, ledeno hladna. To je doista zimska boja. Ispred i iza svih tih figura je jedna gruba tišina. Ono što se u prvi čas čini sablasno na platnima je ustvari pokušaj da se priroda i agonija usele u šupljine slike - u njihovu agoru (od pijace do hrama-unutrašnjosti slike). Sa većinom ovih radova ja sam odrastao. Upravo to osećanje je samo po sebi čin. Radim i gradim slikarstvo koje je "smeša" svega, tačnije ono ima jednu vrstu privilegovanog odnosa koji je na šinama istorije slikarstva samog i njegove "bogate familije".

Lično sam te slike pravio od Prirode i delova Prirode; zapetljane u moguće ili nemoguće, od organizama do temena glave, od nožnog prsta do polnih udova. Tehnički deo posla nije prekomplikovan: boja, terpentin, pinjel i prihvatenje jednog sveta. Radovi pripadaju seriji koja je već izlagana u velikim prostorima slične kvadrature. Iznimno novo su radovi iz 2021. godine.

Međutim, izložba u ovom "chateau" za mene je samo po sebi događaj. Imam utisak da upravo u tom prostoru "tog i takvog tipa" kakva je Savremena galerija Subotica, radovi mogu da otpuste zadržan dah, praktično prodišu, no disaće dišaće oni ali kroz zube! Parafraziraću Joneska, gore-dole: ja mogu da budem od kamena ali slike su od vatre i kerozina. Radujem se izlaganju jer ću pokušati da predstavim jednog novog sebe a to je u senci: keramike, skulpture, ansamblaža, pored slika i radova na papiru koji će se motati tu okolo.

Nemanja Mate Đorđević

Mate je slikar koji vjeruje u umjetnost. Ona za njega nije karijerni izborni psihološka razbribriga, nego zaista sudbina. I to je u njegovim slikama jasno vidljivo. U onom famoznom intervjuu o banalnosti i plastičnim bocama, nakon što primeti da je šupljoglavcima šuplja umjetnost više prija od one koja šuplja nije, pošto se, je li, slično sličnom sviđa, Danilo Kiš nastavlja ovako: "I šta je normalnije nego što onih sa darom ima manje nego onih bez dara i onih sa sluhom manje od onih bez sluha! I šta je normalnije nego da se u svetu sve veće demokratizacije nauke i obrazovanja spoljnje više razvija na račun unutrašnjeg, da se forma savlađuje pre sadržine ( u ontološkom značenju), da se sadržina zamenjuje i brka sa formom. (Ponavljam: likovne umetnosti lakše otkrivaju tu prevaru. Nisam rekao lako.)"

Muharem Bazdulj