CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Digital Art 07
Dunavski dijalozi 03
Terra 17
Videomedeja 14
Videomedeja 21
Terra 26
Videomedeja 17

Sponzor rubrike
Gordana Kaljalović i Đorđe Odanović - Mesečeva soba Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImagePANČEVO. Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva predstavlja od 25. marta do 16. aprila 2021. izložbu Gordane Kaljalović (1951, Beograd) i Đorđa Odanovića (1956). Gordana Kaljalović je diplomirala na Fakultetu Likovnih umetnosti u Beogradu i na Filološkom fakultetu (engleski jezik i književnost) u Beogradu. Magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Đorđe Odanović je diplomirao i magistrirao na Fakultetu Primenjenih umetnosti u Beogradu na katedri grafike, odsek fotografije.Image

Image

Mesec je od početka civilizacije fascinirao čoveka na različite načine i sa različitim pobudama, a popularni izraz La bella luna, slavi mnogo više od same fizičke posebnosti tog nebeskog tela, istovremeno podrazumevajući sve one kontekste i kreativne potencijale jedinog prirodnog Zemljinog satelita. Od trenutka kada je primalno uočen svetli disk na tamnom nebu i perceptovan kao božanstvo, preko prvih racionalnih i naučnih istraživanja, istorijsko sletanje na Mesec, čime je ostvaren fizički kontakt, dobilo je karakter finalne spoznaje. Taj ultimativni čin totalnog prisustva podrazumevao je i iskustvo svih čula.

– Baz Oldrin je, na primer, u knjizi "Magnificent Desolation", na osnovu prašine slučajno unesene u lunarni modul, opisao miris kao oštar, metalni, poput baruta ili mirisa vazduha nakon vatrometa.

Razmatranje modaliteta recepcije Meseca Gordana Kaljalović i Đorđe Odanović postavili su u dijalektički odnos i kombinujući mnoge asocijativne reference stvorili jedinstven misaono-vizuelni dijalog diferenciran u tri celine: Soba Mesečevih mapa, Soba Mesečevih mena i Soba Mesečine, čime su iskazali i fokuse svojih interesovanja. Za autore površina Meseca je dragoceni diskurzivni izvor, reljef enformelne strukture s karakterističnim kraterima, element transpozicije u novu sliku, u novi konstrukt koji istovremeno iskazuju sukob realnog i potencijalnog, interakciju neba i zemlje. Taj taktilni segment razmatranja, zasnovan na iskustvima stečenim kako kroz neposredno posmatranje samog Meseca tako i preko brojnih fotografija njegove površine kao i fizičkog materijala donesenog sa misija Apola, poslužio im je kao osnov za sintezu vizuelnih označitelja različitog porekla u jedinstveni realitet sa svim potencijalima koje te različitosti nose, kao u slučaju materijala iz okoline Bora, iskazano i kroz objekte i kroz fotografije. Baš kao što je Bašlar zapisao: "Snaga rečenice-slike koja spaja heterogene elemente tada je snaga jaza i sudara koji razotkriva tajnu jednog sveta".

Čovek je dugo vremena ritam svog života usklađivao prema mesečevim menama koje su mu bile vremenski orijentiri, ali su one pre svega metronomi ritma same prirode. Te promene su konstanta vremena, večno trajanje koje se kroz svoje zemaLjske manifestacije iskazuje kao neprikosnovena memorija planete. Taj kontinuitet prekida i obnovljivosti, ponavljanja s razlikama, Gordana Kaljalović i Đorđe Odanović su postavili za osnov doživljavanja Meseca kao diskurzivnog predmeta. Ukazujući da i oni mali pokazatelji sinergije Meseca i Zemlje, poput nabora na peščanoj obali nastalih permanentnim radom talasa, jesu naznaka razvijenijeg konteksta sukobljavanja kao modaliteta postojanja i opstanka, dijalektike uslovljenosti i reciprociteta.

Smena dana i noći još jedan je primer konstantnih promena, kosmičke mistike eshatološkog shvatanja vremena. Izdvajajući mesečevu svetlost kao poseban (tematsko-vizuelni) okvir, s jedne strane ukazuju na sve one pojavnosti mesečine u čovekovoj spoznaji, a s druge, na likovni aspekt svetlosti. U radovima u kojima tretiraju mesec kao sjajni disk, mesečina jeste svetlost suprostavljena mraku, ono što se izdvaja iz tame, pokretačka energija. Ali za razliku od difuzne, sveprisutne sunčeve svetlosti, isijavanje iz tame indukuje dinamiku, sukob, pobunu protiv beskonačnog mraka svemira, stvarajući dramaturški mizanscen. Svetlost je i cilj i metod, ona je energija i personifikacija različitih emotivnih stanja.

Kao i u dosadašnjim zajedničkim istraživanjima, Gordana Kaljalović i Đorđe Odanović nastavljaju intermedijalni dijalog, blizak ransijerovskoj dijalektičkoj a ne simboličkoj montaži, u kojoj se elementi postavke ne dovode primarno u vezu svojom sličnošću ili poreklom – to su elementi istog izvorišta uvodeni u heterogeni poredak u kome se iz jednog poznatog stvara novi svet. Svet večitog trajanja nasuprot recentnoj posthumanoj pometnji.

Sava Ristović

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
PANČEVO. Kulturni centar Pančeva i Udruženje likovnih umetnika Srbije u saradnji sa Udruženjem vajara Srbije predstavljaju izložbu skulpture pod...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 28. avgust – 24. septembar 2014.
Izložba "14 x 14 Donumenta" u okviru ...
Takasi Marakami završio izložbu grupnog selfija. Novi muzej u Abu Dabiju dobiće 100 eksponata iz Britanskog muzeja. Meksikanski...
Galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije, Beograd. 1 - 8. oktobar 2014.
Radovi Vlade Kostova (Makedonija) su nastali u periodu 2008 -...
Međunarodni sajam savremene umetnosti "Viennafair The New Contemorary" sa fokusom na galerije iz centralne, istočne i jugoistočne Evrope...
videomedeja
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Art magazin podrzava Ministarstvo kulture Republike Srbije

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Jesenji period 2016. godine umetničkih postavki u pariskim...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Povodom Izložbe slika Vere Molnar u galeriji ...
U osunčanom danu jednog utorka, u prestoničkoj glavnoj ulici, sa zgrade / Kuće legata motrili su...
Knjige o umetnosti
Dusan Skoric - Katolicko barokno slikarstvo u Vojvodini
Dušan Škorić
Katoličko barokno slikarstvo u Vojvodini
 
Intervju
Kao sedmogodišnji dečak, Živojin - Žika Miškov obećao je svojoj majci da će postati...
Lazar Marković

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageLikovni salon Doma kulture, Čačak. 20. maj - 20. jun 2010.
    Učesnici: Danijel Babić, Selena Vicković, Vera Galešev, Ana Ivić, Tadija Janičić, Srdjan Djile Marković, Vladimir Markoski, MP_ art (Maja Budžarov i Predrag Šidjenin), Andjela…
Knjige i časopisi
  • ImageNajveći deo Gradine broj 17 rešili smo da posvetimo kraju koji je svetski poznat po tome što ne razvezuje čvorove, naprotiv, poznat je po umetnosti vezivanja čvorova. Reklo bi se da Pirot i čitav pirotski kraj…
Intervjui
  • ImageMilica Stojšić (1984, Paraćin) po obrazovanju je arhitekta i dizajner svetla. Bavi se vizuelnim jezikom svetla i njegovim odnosom prema prostoru, kao i politikom percepcije u kontekstu umetnosti. Master studije arhitekture završila je na Fakultetu tehničkih…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2022. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom