CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Digital Art 03
Noć muzeja 2012
Digital Art 07
Dunavski dijalozi 00
Videomedeja 12
Digital Art 05
Digital Art 08

Sponzor rubrike
Branimir Karanović - Grafike u Galeriji ULUS Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageBEOGRAD. Galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije predstavlja od 23. marta do 4. aprila 2021. grafike Branimira Karanovića (1950, Beograd). Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Božidara Džmerkovića. Magistrirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Marka Krsmanovića. Predstavljene su digitalne grafike nastale u poslednjih pet godina. Dobitnik je više nagrada za stvaralaštvo u oblasti likovne i primenjene umetnosti.Image

Image

Koja je najbolja definicija korova? Sve ono što baštovan ne želi u svom vrtu! Branimir Karanović, naš poznati grafičar i fotograf, međutim, vrlo je širokogrud i tolerantan baštovan. U svojoj umetničkoj bašti, on prepoznaje, uzgaja i čuva mnoge "biljčice", fosile, krhotine i drangulije koje bi neko, s manje likovnog i istorijskog senzibiliteta, neopravdano počupao i pobacao kao korov i đubre.

 Pre desetak godina iskoristio sam jednu Karanovićevu mozaičku kompozitnu fotografiju – grafiku, za naslovnu stranu svoje knjige o arheologiji. Na grafici je prikazano prazno parkiralište buvlje pijace, s označenim pravougaonim mestima za parkiranje i s gomilama đubreta ostalog posle pijačnog dana. Bolji prikaz arheologije nisam mogao poželeti. Upravo to mi arheolozi radimo: istražujemo suve ljušture i efemerne ostatke nekadašnjeg dinamičnog života, obeležavamo ih, smeštamo u četvrtaste "sonde" i pokušavamo da im interpretacijom udahnemo život. Najčešće su u pitanju ruševine, šut, otpad, krhotine, kosti – drugim rečima – đubre. Ponekad budemo nagrađeni i kakvom figurinom, fibulom, naušnicom – arheološkim cvetom koji je izrastao međ korovom i smećem. Arheologija đubreta je sastavni deo arheologije sadašnjice, koja je relativno nova, ali ravnopravna arheološka disciplina. Proučavanje đubreta, recimo, pokazalo je da su neke od najvećih ikada napravljenih ljudskih tvorevina deponije, a da se arheološkim sredstvima može vrlo precizno utvrditi savremena neracionalna potrošnja i odsustvo ekološke svesti. Arheologija sadašnjosti otkriva današnju materijalnost ljudskog postojanja, a jedna od njenih strategija je oneobičavanje svakodnevice, čime se otvaraju brojni zanemareni i skriveni aspekti kulture.

Upravo tom otkrivanju neobičnih i skrivenih veza između prošlosti i sadašnjosti posvećena je izložba Branimira Karanovića "Fosilizacija". Na dva komparativna kvadrata svake grafike prikazani su arheološki i paleontološki ostaci – fosili, ekofakti, artefakti, kosti, otpaci... S jedne strane drevni, a s druge iz vremena koja se sada naziva "antropocen" i označava posebnu geološku epohu presudno određenu ljudskim delanjem. Karanovićeve grafike probijaju hronološke barijere, a njegovi "uporedni životi" fosila, arheoloških ostataka i svakodnevnih razvaljenih, odbačenih i zapostavljenih predmeta svakako oneobičavaju sadašnjost i uspostavljaju jasnu, neraskidivu vezu s prošlošću. Sličnosti između fragmentovanih vinčanskih figurina i delova plastičnih lutki, fosilnih amonita, puževa i modernih cirkularnih testera, brusilica, eksera, matica i šajbni na Karanovićevim grafikama nisu samo formalne, niti su puke likovne dosetke. One su pokazatelj duboke, organske veze. Kao što drevni prešljenovi, astragali, i moderni grafiti otkrivaju bezvremenost igara, tako i podignuta ruka pozdravlja i blagosilja sa srednjovekovne freske i današnje fasade. Školjke i prilepci na odbačenom komadu ribarskog užeta neraskidivo su povezani s rebrima i kičmom iz drevnog groba, ali i s nama samima.

Branimir Karanović na svojim grafikama prastarih i modernih antropocenskih fosilizacija postavlja važna, fundamentalna pitanja koja povezuju umetnost, nauke o prošlosti, ali ih čak nadilaze u opštijem filozofskom i biološkom smislu. To su pitanja opstanka. Ona su aktuelna i tiču nas se svakodnevno, sa svakim udahom zagađenog vazduha, nestankom drveta ili planinske reke. Karanovićevi uporedni kvadrati nas podučavaju da smo svi u prirodi povezani, te da smo oduvek i bili, ali nas i upozoravaju na krhkost života i njegovih ostataka. Današnje đubre i nekadašnji fosili nas s Karanovićevih grafika snažno opominju, likovno i moralno. Pitanje je samo da li ćemo shvatiti upozorenje i preispitati sopstvenu definiciju korova.

Aleksandar Palavestra

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
ZRENJANIN. Savremena galerija Zrenjanin predstavlja od 27. oktobra do 12. novembra 2014. izložbu 59. saziva Umetničke kolonije Ečka "Slika ...
ZEMUN. Umetnička galerija Stara kapetanija predstavlja od 7. do 18. decembra 2016. slike Marine Popović Vojvodić (1976). Diplomirala je slikarstvo...
BANJA LUKA. Мuzеј sаvrеmеnе umеtnоsti Beograd, Institut zа knjižеvnоst i ...
NOVI SAD. Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića predstavlja od 16. oktobra do 16. novembra 2014. izložbu grafika i crteža...
PARIZ. Umetnik i potpredsednik Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS) Dragan Lazarević dobio je nagradu publike "Zlatna muza" na...
videomedeja
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Art magazin podrzava Ministarstvo kulture Republike Srbije

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Jesenji period 2016. godine umetničkih postavki u pariskim...
PARRIZ / CACHAN. Specijalno za Art magazin. Izložba srpskog slikara Cileta Marinkovića otvorena je...
Ruski muzej u Moskvi predstavlja od 5. decembra 2013. izložbu posvećenu dvema etapama ...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
"Život je kompozicija različitih tonova i ritmova koja nas vodi u vrtlog radoznalosti, ...
Lazar Marković

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImagePre 150 godina, 23. januara, rođen je proslavljeni norveški slikar ekspresionista Edvard Munk. Svoju najpozantiju sliku "Krik" je uradio u četiri verzije i svaka od njih je i dalje obavijena mističnim tajnama, a zamisao slikara do…
Knjige i časopisi
  • ImageKoliko jada može da stane na površinu 491 × 716 cm? Teodor Žeriko je na vrhunski umetnički način dramatizovao temu večne borbe čoveka s prirodom. Ono što je pokazao ovom slikom (pakao smrti, bolesti, pobune, gladi…
Intervjui
  • ImageKao sedmogodišnji dečak, Živojin - Žika Miškov obećao je svojoj majci da će postati slikar. Tada joj je, kako bi dokazao "ozbiljnost svoje namere", pokazao i školski crtež rađen olovkom u boji. Da majku ne bi…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2022. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom