CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
svet digitalne umetnosti 300 programa

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 23
Terra 23
Videomedeja 20
Dunavski dijalozi 02
Noć muzeja 2009
Digital Art 02
Videomedeja 14

Sponzor rubrike
Branimir Karanović - Grafike u Galeriji ULUS Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageBEOGRAD. Galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije predstavlja od 23. marta do 4. aprila 2021. grafike Branimira Karanovića (1950, Beograd). Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Božidara Džmerkovića. Magistrirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Marka Krsmanovića. Predstavljene su digitalne grafike nastale u poslednjih pet godina. Dobitnik je više nagrada za stvaralaštvo u oblasti likovne i primenjene umetnosti.Image

Image

Koja je najbolja definicija korova? Sve ono što baštovan ne želi u svom vrtu! Branimir Karanović, naš poznati grafičar i fotograf, međutim, vrlo je širokogrud i tolerantan baštovan. U svojoj umetničkoj bašti, on prepoznaje, uzgaja i čuva mnoge "biljčice", fosile, krhotine i drangulije koje bi neko, s manje likovnog i istorijskog senzibiliteta, neopravdano počupao i pobacao kao korov i đubre.

 Pre desetak godina iskoristio sam jednu Karanovićevu mozaičku kompozitnu fotografiju – grafiku, za naslovnu stranu svoje knjige o arheologiji. Na grafici je prikazano prazno parkiralište buvlje pijace, s označenim pravougaonim mestima za parkiranje i s gomilama đubreta ostalog posle pijačnog dana. Bolji prikaz arheologije nisam mogao poželeti. Upravo to mi arheolozi radimo: istražujemo suve ljušture i efemerne ostatke nekadašnjeg dinamičnog života, obeležavamo ih, smeštamo u četvrtaste "sonde" i pokušavamo da im interpretacijom udahnemo život. Najčešće su u pitanju ruševine, šut, otpad, krhotine, kosti – drugim rečima – đubre. Ponekad budemo nagrađeni i kakvom figurinom, fibulom, naušnicom – arheološkim cvetom koji je izrastao međ korovom i smećem. Arheologija đubreta je sastavni deo arheologije sadašnjice, koja je relativno nova, ali ravnopravna arheološka disciplina. Proučavanje đubreta, recimo, pokazalo je da su neke od najvećih ikada napravljenih ljudskih tvorevina deponije, a da se arheološkim sredstvima može vrlo precizno utvrditi savremena neracionalna potrošnja i odsustvo ekološke svesti. Arheologija sadašnjosti otkriva današnju materijalnost ljudskog postojanja, a jedna od njenih strategija je oneobičavanje svakodnevice, čime se otvaraju brojni zanemareni i skriveni aspekti kulture.

Upravo tom otkrivanju neobičnih i skrivenih veza između prošlosti i sadašnjosti posvećena je izložba Branimira Karanovića "Fosilizacija". Na dva komparativna kvadrata svake grafike prikazani su arheološki i paleontološki ostaci – fosili, ekofakti, artefakti, kosti, otpaci... S jedne strane drevni, a s druge iz vremena koja se sada naziva "antropocen" i označava posebnu geološku epohu presudno određenu ljudskim delanjem. Karanovićeve grafike probijaju hronološke barijere, a njegovi "uporedni životi" fosila, arheoloških ostataka i svakodnevnih razvaljenih, odbačenih i zapostavljenih predmeta svakako oneobičavaju sadašnjost i uspostavljaju jasnu, neraskidivu vezu s prošlošću. Sličnosti između fragmentovanih vinčanskih figurina i delova plastičnih lutki, fosilnih amonita, puževa i modernih cirkularnih testera, brusilica, eksera, matica i šajbni na Karanovićevim grafikama nisu samo formalne, niti su puke likovne dosetke. One su pokazatelj duboke, organske veze. Kao što drevni prešljenovi, astragali, i moderni grafiti otkrivaju bezvremenost igara, tako i podignuta ruka pozdravlja i blagosilja sa srednjovekovne freske i današnje fasade. Školjke i prilepci na odbačenom komadu ribarskog užeta neraskidivo su povezani s rebrima i kičmom iz drevnog groba, ali i s nama samima.

Branimir Karanović na svojim grafikama prastarih i modernih antropocenskih fosilizacija postavlja važna, fundamentalna pitanja koja povezuju umetnost, nauke o prošlosti, ali ih čak nadilaze u opštijem filozofskom i biološkom smislu. To su pitanja opstanka. Ona su aktuelna i tiču nas se svakodnevno, sa svakim udahom zagađenog vazduha, nestankom drveta ili planinske reke. Karanovićevi uporedni kvadrati nas podučavaju da smo svi u prirodi povezani, te da smo oduvek i bili, ali nas i upozoravaju na krhkost života i njegovih ostataka. Današnje đubre i nekadašnji fosili nas s Karanovićevih grafika snažno opominju, likovno i moralno. Pitanje je samo da li ćemo shvatiti upozorenje i preispitati sopstvenu definiciju korova.

Aleksandar Palavestra

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovic

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Atelje 61 obeležava 60 godina postojanja izložbom "Fantastika Ateljea 61 Bosiljem". Dela Ilije Bašičevića Bosilja...
BEČ. Turneja Benksijevih radova je započela 2016. godine u Istanbulu, u međuvremenu je obišla Amsterdam, Pariz, Berlin, Rijad, Melburn,...
VRŠAC. Zvonimir Santrač je diplomirao na Likovnoj akademiji u Zagrebu. Specijalizirao je na majstorskoj radionici Krste Hegedusića 1979. ...
BEOGRAD. Izložba "Hod sa vodom" umetnika Vladimira Nikolića, predstavnika Srbije na 59. Bijenalu u Veneciji, biće otvorena 21. aprila 2022,...
GORNJI MILANOVAC. Jubilarni 15. Međunarodni bijenale umetnosti minijature, najveća i najobuhvatnija izložba malog formata svetskoj javnosti biće ...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo...
U "Centru Paul Kle" u Bernu otvorena je izložba "Magrebski projekat" i...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U Muzeju Orsay održava se izložba pod nazivom "Izvan...
Knjige o umetnosti
Milan Djordjevic - Subverzija i isceljenje. Umetnost Andreja Tisme
Milan Đorđević
Subverzija i isceljenje. Umetnost Andreja Tišme
 
Intervju
Junakinja ove priče nije tek neka nova ilustratorka, vajarka ili slikarka, već moderna P. R. ...
Mladen Marinkov

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Zarobljen u svojoj kući u Normandiji, jedan od najuticajnijih britanskih likovnih umetnika Dejvid Hokni izijavljuje o virusu korona. "Volim život, ali imam 83 godine, i umreću. A razlog smrti će biti datum rođenja". Ovako se u kratkom...
Knjige i časopisi
Može li se danas razumeti smisao tragičkog, istinski pojmiti njegova dubina. U svetu prekrivenom katastrofama, u svetu koji sebe ne može više da doživi kao celinu a da ne slaže sam sebe, u svetu koji sebe ne može da vidi iako stalno gleda ...
Intervju
Milorad Mića Mihajlović, jedan od najzaslužnijih novosadskih slikara, rođen je u Kraljevu 1936. godine, a Umetničku školu u Novom Sadu završio je 1967. Od tada je izlagao više od sto pedeset puta u zemlji i inostranstvu,...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom