CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Noć muzeja 2020
Noć muzeja 2011
Terra 18
Videomedeja 11
Digital Art 03
Terra 23
Noć muzeja 2008

Sponzor rubrike
Branimir Karanović - Grafike u Galeriji ULUS Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageBEOGRAD. Galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije predstavlja od 23. marta do 4. aprila 2021. grafike Branimira Karanovića (1950, Beograd). Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Božidara Džmerkovića. Magistrirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Marka Krsmanovića. Predstavljene su digitalne grafike nastale u poslednjih pet godina. Dobitnik je više nagrada za stvaralaštvo u oblasti likovne i primenjene umetnosti.Image

Image

Koja je najbolja definicija korova? Sve ono što baštovan ne želi u svom vrtu! Branimir Karanović, naš poznati grafičar i fotograf, međutim, vrlo je širokogrud i tolerantan baštovan. U svojoj umetničkoj bašti, on prepoznaje, uzgaja i čuva mnoge "biljčice", fosile, krhotine i drangulije koje bi neko, s manje likovnog i istorijskog senzibiliteta, neopravdano počupao i pobacao kao korov i đubre.

 Pre desetak godina iskoristio sam jednu Karanovićevu mozaičku kompozitnu fotografiju – grafiku, za naslovnu stranu svoje knjige o arheologiji. Na grafici je prikazano prazno parkiralište buvlje pijace, s označenim pravougaonim mestima za parkiranje i s gomilama đubreta ostalog posle pijačnog dana. Bolji prikaz arheologije nisam mogao poželeti. Upravo to mi arheolozi radimo: istražujemo suve ljušture i efemerne ostatke nekadašnjeg dinamičnog života, obeležavamo ih, smeštamo u četvrtaste "sonde" i pokušavamo da im interpretacijom udahnemo život. Najčešće su u pitanju ruševine, šut, otpad, krhotine, kosti – drugim rečima – đubre. Ponekad budemo nagrađeni i kakvom figurinom, fibulom, naušnicom – arheološkim cvetom koji je izrastao međ korovom i smećem. Arheologija đubreta je sastavni deo arheologije sadašnjice, koja je relativno nova, ali ravnopravna arheološka disciplina. Proučavanje đubreta, recimo, pokazalo je da su neke od najvećih ikada napravljenih ljudskih tvorevina deponije, a da se arheološkim sredstvima može vrlo precizno utvrditi savremena neracionalna potrošnja i odsustvo ekološke svesti. Arheologija sadašnjosti otkriva današnju materijalnost ljudskog postojanja, a jedna od njenih strategija je oneobičavanje svakodnevice, čime se otvaraju brojni zanemareni i skriveni aspekti kulture.

Upravo tom otkrivanju neobičnih i skrivenih veza između prošlosti i sadašnjosti posvećena je izložba Branimira Karanovića "Fosilizacija". Na dva komparativna kvadrata svake grafike prikazani su arheološki i paleontološki ostaci – fosili, ekofakti, artefakti, kosti, otpaci... S jedne strane drevni, a s druge iz vremena koja se sada naziva "antropocen" i označava posebnu geološku epohu presudno određenu ljudskim delanjem. Karanovićeve grafike probijaju hronološke barijere, a njegovi "uporedni životi" fosila, arheoloških ostataka i svakodnevnih razvaljenih, odbačenih i zapostavljenih predmeta svakako oneobičavaju sadašnjost i uspostavljaju jasnu, neraskidivu vezu s prošlošću. Sličnosti između fragmentovanih vinčanskih figurina i delova plastičnih lutki, fosilnih amonita, puževa i modernih cirkularnih testera, brusilica, eksera, matica i šajbni na Karanovićevim grafikama nisu samo formalne, niti su puke likovne dosetke. One su pokazatelj duboke, organske veze. Kao što drevni prešljenovi, astragali, i moderni grafiti otkrivaju bezvremenost igara, tako i podignuta ruka pozdravlja i blagosilja sa srednjovekovne freske i današnje fasade. Školjke i prilepci na odbačenom komadu ribarskog užeta neraskidivo su povezani s rebrima i kičmom iz drevnog groba, ali i s nama samima.

Branimir Karanović na svojim grafikama prastarih i modernih antropocenskih fosilizacija postavlja važna, fundamentalna pitanja koja povezuju umetnost, nauke o prošlosti, ali ih čak nadilaze u opštijem filozofskom i biološkom smislu. To su pitanja opstanka. Ona su aktuelna i tiču nas se svakodnevno, sa svakim udahom zagađenog vazduha, nestankom drveta ili planinske reke. Karanovićevi uporedni kvadrati nas podučavaju da smo svi u prirodi povezani, te da smo oduvek i bili, ali nas i upozoravaju na krhkost života i njegovih ostataka. Današnje đubre i nekadašnji fosili nas s Karanovićevih grafika snažno opominju, likovno i moralno. Pitanje je samo da li ćemo shvatiti upozorenje i preispitati sopstvenu definiciju korova.

Aleksandar Palavestra

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

videomedeja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Izložba grafika Ksenije Pantelić biće predstavljena od 25. maja do 8. juna 2017. u galeriji Centra za grafiku. Izložene grafike, njih ...
KIKINDA. Na ovogodišnjem sazivu učestvali su: Karen Maher (Peru), Tagir Subhankulov (Rusija), Ilija Šoškić (Italija), Igor...
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam umetnik. Sledeće pitanje je bilo "A kakav tačno...
BEOGRAD. Tradicionalna manifestacija Noć muzeja će, 15. put, biti održana 19. maja 2018, a programska tema ovogodišnje Noći muzeja nosi...
ZEMUN. Umetnička galerija Stara kapetanija predstavlja od 23. avgusta do 10. septembra 2017. dela Ljubomira Lackovića (1955, Zemun) i Miodraga ...
Bootstrap Web Sajt
Povezani sadržaji
Reportaže
Majstor nadrealizma napravio je dramaturški udar iz groba koji mu Katalonija nije oprostila...
Novosadska likovna umetnica Snežana Petrović i beogradski grafičar Bojan Bikić predstavili su se...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U Muzeju Orsay održava se izložba pod nazivom "Izvan...
Knjige o umetnosti
Rasko Radovic - Sistemi forme u umetnostima prvih civilizacija i Grcke
Raško Radović
Sistemi forme u umetnostima prvih civilizacija i Grčke
 
Intervju
Milica Stojšić (1984, Paraćin) po obrazovanju je arhitekta i dizajner svetla. Bavi se ...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageUgao Zmaj Jovine i ulice Modene, Novi Sad. Jun 2007.
    Zapravo, ove slike ozbiljno ukazuju na večiti dijalektički proces rađanja, trajanja i umiranja... Dakle, one nas pomalo opominju i upozoravaju nas na našu vlastitu fragilnost. Uostalom, na…
Knjige i časopisi
  • ImageDa je živ, ove godine Branko Miljković bi napunio osamdeset godina. Eto prilike da se još jednom valjano opečemo na žestokoj vatri poezije ovog tragičnog pesnika. Dvobroj je na preko 420 stranica, s velikim brojem fotografija…
Intervjui
  • ImagePoznati francuski umetnik Danijel Buren (1938), jedan od vodećih predstavnika primarnog slikarstva i situacionizma s kraja šezdesetih, znan po doslednom i upornom korišćenju motiva vertikalnih pruga, dobitnik prestižnog Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu 1986, koji je…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2021. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom