Uroš Đurić. Poslednja izložba savremene umetnosti. Likovna galerija Kulturnog centra Beograda. Detalj postavke.

Uroš Đurić (1964, Beograd) je na našoj umetničkoj scenu zapaženo prisutan već više od  tri decenije. On se pojavljuje u samo predvečerje fatalnih devedesetih godina prošlog veka, uoči odista epohalne krize i raspada Jugoslavije. Svoju ranu afirmaciju je stekao zahvaljujući zajedničkim izložbenim nastupima sa  generacijskim kolegom Stevanom Markušem. Njihova karakteristična figurativna slika se koncepcijski potpuno izdvajala u  tadašnjim "novomodernističkim" tendencijama ali se ni jednog trenutka nije dovodilo u pitanje adekvatnost pristupa karakteru sveta i duha vremena tog doba.

Đurić i Markuš 1994. godine objavljuju svoj Manifest Autonomizma (1994) kojim su definisali primarnost ličnog principa u pristupu životu i umetnosti. Zapravo, umetnost Uroša Đurića je zasnovana na čvstim konceptualnim stavovima bihejviorističkog tipa; to je umetnost ponašanja koja podrazumeva sukcesivne promene kako bi se izrekao autentično subjektivistički individualistički stav o svetu i vremenu u kome umetnik živi i stvara. Tog načela Đurić se konstantno pridržavao tokom svog celokupnog umetničkog opusa, bez obzira na "fasadne" manifestacije njegovih umetničkih tvorevina iskazanih slikom/slikarstvom, fotografijom, digitalnom manipulacijom, stripom, specifičnim perforrmativnim aktivnostima.

Neposredan povod za odluku žirija da se umetniku Urošu Đuriću dodeli Nagrada "Sava Šumanović" predstavlja  izložba "Uroš Đurić, Poslednja izložba savremene umetnosti", održana tokom oktobra i novembra 2020. godine u Galeriji Kulturnog centra Beograd. U toj postavci Đurić sagledava poziciju  pojma "savremena umetnost" u ambijentu aktuelnih socijalno-političkih odnosa pretpostavljajući da je "savremena umetnost ekvivalent kapitalizmu te da će, najverovatnije, odlaskom kapitalizma otići i savremena umetnost". Zapravo, umetnik polazi od činjenice da je globalno vladajući sistem neutralisao delovanje umetnosti prisvojivši je - baš kao i sve druge oblasti svakodnevnog življenja, što je u suprotnosti sa izvornim značenjem umetničke savremenosti koja je opstajala i funkcionisala samo ako je bila kritički raspoložena prema društvenim zbivanima, ako je sublimisala htenje zajednice i ako je imala snage da ponudi  nove društvene modele i etičke napomene. Uroš Đurić je specifičnim konceptom "Poslednje izložbe savremene umetnosti" prezentovao brojne pojedinačne radove iz različitih "faza" svog umetničkog  delovanja, pokušavajući da u unutar vlastite umetnosti iznađe i ponudi mogući model za pronalaženje istinskog egzistencijalnog smisla. Zbog toga i ova izložba efikasno i efektno nastavlja da promoviše Đurićevu posve individualističku i konfrontirajuću estetiku; da afirmiše njegovo  nekonformističko ali potpuno osmišljeno ponašanje u kojem elementima (van)umetničkog populističkog ponašanja "podupire" serioznost i punu smislenost svojih umetničkih ostvarenja.

Takođe, žiri izložbe je imao u svesti i podatak da je tokom protekle godine Muzej Albertina u Beču uvrstio u svoj fond sedam radova Uroša Đurića. Reč je o radovima nastalim od 1995-te do 1997. godine. Činjenica da se Đurićevo delo našlo u svetski značajnoj zbirci Albertine koja čuva dela Leonarda da Vinčija, Mikelanđela, Rafaela, Albrehta Direra, Rembranta, Peter Paul Rubensa, Oskara Kokoške,  Gustava Klimta, Egona Šilea i drugih svetski značajnih umetnika svakako je izuzetno dostignuće ne samo u biografiji jednog umetnika nego i u čitavoj našoj umetnost i kulturi.

Zbog svega toga, članovi Žirija za dodelu Nagrade "Sava Šumanović" su mišljenja da je svojim tridesetogodišnjim delovanjem i visokim dometima, svojim izuzetnim i specifičnim ostvarenjima u aktuelnom trenutku, svojim doprinosom našoj umetnosti -  Uroš Đurić  dostojan nagrade koja nosi ime jednog od najznačajnijih umetnika u istoriji srpske umetnosti.

Odluku o dodeli Nagrade za likovnu umetnost „Sava Šumanović“ 2020-te umetniku Urošu Đuriću doneo  Žiri u kojem su  Slavica Popov, istoričarka umetnosti i kustoskinja Savremene galerije Zrenjanin; Vesna Latinović, galeristkinja i direktorka Galerije Bel Art te Sava Stepanov, likovni kritičar iz Novog Sada.

Životna sudbina i umetnički profil slikara Save Šumanovića (1896-1942) poseduje paradigmatsku snagu - veliki slikar je bio stvaralac istančanog sluha koji je impulse svoga vremena pretočio u snažno umetničko delo. Pokretači Nagrade za likovnu umetnost "Sava Šumanović" –  Novosadski sajam, Galerija Bel art i Centar za vizuelnu kulturu Zlatno oko iz Novog Sada – nastoje da promocijom priznanja sa imenom uglednog umetnika, permanentno afirmišu njegovo delo i podstiču razvoj savremenih umetničkih ideja na srpskoj umetničkoj sceni.

Dosadašnji dobitnici Nagrade za likovnu umetnost "Sava Šumanović" su Dragomir Ugren (1999), Mrđan Bajić (2000),  Zdravko Mandić (2001), Dušan Otašević (2002), Miodrag B. Protić (2003), Živko Grozdanić (2004), Milan Blanuša (2005), Mileta Podanović (2006), Balint Sombati (2007), Raša Todosijević (2008), Mira Brtka (2009), Vladimir Veličković (2010), Radomir Damnjanović Damnjan (2011), Zvonimir Santrač (2012), Olga Jevrić i Jerko Denegri (2013) i Slobodan Kojić (2014), Čedomir Vasić (2015) i Marija Dragojlović (2016), Rastislav Škulec (2017) , Igor Antić (2018), Slavoljub Caja Radojčić (2019) i Milenko Prvački (2020).