Skoro svaka fotografija danas, pored sirovog vizuelnog materijala sadrži i informacije o vremenu, lokaciji, tehničkim parametrima ekspozicije, kao i samom sadržaju kadra, koji se softverski analizira da bi se detektovali motivi, pa čak i identitet fotografisanih ljudi. Sve te dodatne informacije olakšavaju pretraživanje i grupisanje fotografija, njihovo međusobno dovođenje u vezu po nekom kriterijumu pretrage. Jedna od mogućnosti koja je postala masovno dostupna jeste da se kroz analizu sadržaja nekoliko fotografija istog objekta, rekonstruiše oblik samog objekta. Taj postupak se naziva fotogrametrija i spada u metode 3D skeniranja.

U odnosu na fotografije od kojih su nastali, 3D skenovi nam naravno, pružaju mogućnost da motive sagledamo sa svih strana. Ali pored formalne "rečitosti", duh i atmosfera motiva koji opažamo na fotografijama, nedostaju njihovim 3D ekvivalentima. U tom smislu su 3D skenovi zanimljiva metafora za savremene tehnoške tendencije. Umesto duha trenutka, oni predstavljaju šuplje ljušture objekata, što oslikava utopijski aspekt nastojanja da se sačuva, vrati, ponovo proživi momenat koji je zabeležen. Umesto da omoguće trajanje, oni demonstriraju urušavanje.

Na izložbi će biti prikazane tri video instalacije, koje će svaka za sebe, predstavljati putovanje kroz memoriju, odnosno pokušaj da se ponovo prožive određeni događaji ili čitavi periodi. Dok se akteri samih događaja, koje karakteriše neprekidna akcija, pamte kroz gestove, pokrete ili reči, neposredno okruženje deluje statično i nepromenljivo i zato se upravo ono doživljava kao svedočanstvo samog događaja. Iz tog razloga, video instalacije se fokusiraju na lokacije i neposredno okruženje, koje je, kada se šire sagleda, takođe nestalno i neuhvatljivo.

Nemanja Lađić

Nemanja Lađić je prošlogodišnji laureat ULUS-ove Jesenje izložbe i tim povodom mu se priređuje izložba u galeriji Udruženja.