U radovima Angeline Vukosav taktira izuzetan crtački impuls za izražavanje i analizu hercegovačkih pejzaža. Motivi mlade umetnice su nastali u ateljeu i pleneru a kontemplacija i introspekcija oblika evidentni su na crtačkim medijima: olovkom, ugljenom, pa čak i četkom kojom seče beline papira ekspresivnim potezima, čineći time svojstvenu tehniku – lavirani ugljen.

Stereotip pejzaža prikazan na crnoj podlozi, na kojem svaki srebrni trag olovke nosi svoje značenje, kao kakvo slovo, čine Angelininu sopstvenu azbuku i rukopis. Vizija predela i intimne impresije posebno su dominantne na malim crtežima, nastalim u pleneru, što daje pečat celokupnom opusu radova.

Interakcija sa prirodom i prisna povezanost sa njom jesu motivacija, ali i glavna poruka.

Angelina je ovekovečila mesta i predele na kojima je bila, živela i odrastala. Rasla je pod skutima prirode. To su mesta gde je svaki likovni element metafora za određeni senzibilitet. Crtajući transcendentalne pejzaže kao samostalni žanr, poput nekog vođenja dnevnika umetnica stvara autobiografiju.

Pejzaži Angeline Vukosav gone posmatrača na određenu emociju, ali to nije ni seta, ni reminescencija, već unutrašnje kontemplativno osećanje vođeno iskrenom snagom same prirode.

Violeta Bolmanović, slikar