CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sumanovic tajna pod kupolom

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Terra 18
Videomedeja 19
Digital Art 07
Noć muzeja 2020
Terra 28
Dunavski dijalozi 08
Noć muzeja 2011

Sponzor rubrike
Jozef Bojs i Mangelos - 100 godina i umetnost danas u Galeriji Goethe Instituta Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageBEOGRAD. Izložba "Jozef Bojs i Mangelos - 100 godina i umetnost danas" povodom stogodišnjice rođenja Jozefa Bojsa, jednog od najznačajnijih umetnika svetske umetničke scene posle Drugog svetskog rata, i Dimitrija Bašičevića Mangelosa, jednog od najznačajnijih umetnika regiona i rodonačelnika konceptualne umetničke prakse kod nas, biće održana od 26. avgusta do 18. septembra 2021. u Galeriji Goethe Instituta, Umetničkom prostoru U10 i Novoj galeriji vizuelnih umetnosti NGVU u Beogradu.Image

Image

Ove godine navršava se tačno sto godina od rođenja Josefa Bojsa, autora koji je zanimljiv posebno kroz razvoj aspekata i ključnih pojmova nove umetnosti, kao što su direktna demokratija, socijalna skulptura i socijalna plastika, njegove poznate teze da je svaki čovek umetnik, koncepta prošireni pojam umetnosti, revolucija to smo mi, i niz drugih.

Na izložbi posvećenoj obeležavanju stogodišnjice rođenja Josefa Bojsa u galeriji Menjačnica Goethe Instituta biće izložene fotografije, grafike i multipli iz lične kolekcije Karla Hajnca Rumenog i Mangelosovi radovi iz kolekcije Fonda Ilija&Mangelos i privatne kolekcije iz Zagreba. Karl Hajnc Rumeni, važan kolekcionar Bojsove umetnosti, potvrdio je organizatorima da su na raspolaganju za izložbu 40 signiranih grafika i multipla, 45 signiranih plakata, 50 signiranih poštanskih dopisnica i pozivnica kao i 20 signiranih kataloga-knjiga.

Odnos umetničkog legata Bojsa i Mangelosa sa savremenom umetničkom scenom u Srbiji biće tema dela postavke u prostorijama galerije U10. Taj odnos biće propitan kroz radove odabranih savremenih umetnika Sanje Latinović, Slobodana Stošića, Nadežde Kirćanski i Luke Cvetkovića, koji će specijalno za ovu izložbu produkovati nove radove inspirisane tragom dva velika umetnika – Bojsa i Mangelosa. Na taj način će impuls o mogućim odgovorima koji je legat rada Bojsa i Mangelosa doći direktno od umetnika.

U prostorijama galerije NGVU biće izloženi neki od originalnih radova Dimitrija Bašičevića Mangelosa, neke od vrednih multipli Jozefa Bojsa, a svakodnevno će se emitovati film o Mangelosu u produkciji HRT-a pod nazivom "Jedno djelo" autora Eveline Turković i Ane Marije Habjan.

Karl Hajnc Rumeni, kolekcionar koji za ovu izložbu pozajmljuje Bojsova dela, održaće predavanje "O kolekciji i ličnim iskustvima u odnosu sa Bojsom". Takođe, izložbu će pratiti razgovor o umetnicima sa Biljanom Tomić i Jerkom Denegrijem u prostorijama Goethe Instituta. Promocija studije o istorijskoj avangardi pod nazivom "Crveni horizonti" Dejana Sretenovića takođe će biti održana kao prateći program izložbe, u saradnji sa Zoranom Pantelićem, dok će u biblioteci Goethe instituta biti prikazan film o Jozefu Bojsu.

U okviru saradnje sa Goethe-Institutom u Sarajevu u Zagrebu, izložba će se nakon Beograda u nešto izmenjenom obliku prikazati i u Muzeju savremene umjetnosti u Banja Luci i u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu. Kustosi i saradnici beogradske izložbe su dr Ivana Bašičević Antić, dr Selman Trtovac, tim U10, i tim NGVU. Za vizuelni identitet plakata izložbe pobrinuo se Slavimir Stojanović Futro.

Pored izložbe, povodom ovog jubileja biće organizovan i prateći program s okruglim stolovima, predavanjima, projekcijama filmova i TV emisijama.

Pored toga što je jedan od najznačajnijih umetnika svetske umetničke scene posle Drugog svetskog rata, Bojs je ostvario značajan uticaj na umetnike iz naše sredine. Najpre su se umetnici tzv. Nove umetnosti sedamdesetih susreli sa Jozefom Bojsom u Edinburgu 1973.g., a potom je 1974.g. Bojs, prihvativši poziv Biljane Tomić, učestvovao na Aprilskim susretima u prostorijama Studentskog kulturnog centra (SKC) u Beogradu. Umetnik Zoran Popović u Edinburgu 1973.g. snima umetnički film "Jozef Bojs, dvanaestočasovno-predavanje: posvećeno Anaharsisu Klocu" koji je prvi put u Beogradu prikazan upravo u galeriji Goethe Instituta "Menjačnica" 2016. godine.

Susretu u Edinburgu prisustvovali su i Marina Abramović, Raša Todosijević i Gergelj Urkom koji kasnije postaju istaknuti predstavnici savremene umetničke scene ovog regiona. Spona između dve scene nastavlja da se razvija nakon ovih susreta, te su mnogobrojni umetnici iz ovog regiona studirali na Akademiji umetnosti u Dizeldorfu. Isto tako mnogi nemački umetnici su boravili i izlagali u Beogradu i Zagrebu, pa je izgrađena istorijska veza i kontinuitet u odnosu te dve sredine.

Iako se Mangelosovi radovi nalaze u kolekcijama Tate Moderna, MOMA-e i Carnegie Museuma, u našem regionu nakon 1990. godine i retrospektive u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu, ovaj umetnik nije opsežnije predstavljan u našoj sredini. Mangelos kao umetnik započinje negiranje slike i skulpture veoma rano, početkom 1940-ih godina, te tako njegovi prvi radovi ("paysages de la mort" i "paysages de la guerre") postaju tokom njegovog širokog internacionalnog priznanja prepoznati kao izuzetno rani monohromi, a za našu su sredinu značajni kao počeci negiranja tradicionalne umetničke forme.

Poput Bojsa, Mangelos privremeno prihvata duh i ideje Fluxusa (kroz rad unutar grupe Gorgona 1959-1966.g.) koji kasnije napušta, te zahteve za novom umetnošću iskazuje kroz manifeste:  najpre manuelno izrađene a nešto kasnije, tokom 1970-ih ispisane hladnim stilom konceptualne umetnosti. Kao kritičar, sada već istorijskim tekstom "Aprilske teze" postavlja osnove te nove umetnosti u našem regionu, proglasivši akciju i proces kao osnovni sadržaj i rezultat umetnosti.

Nagrada za najboljeg mladog vizuelnog umetnika u Srbiji nosi ime Dimitrije Bašičević Mangelos i već 20 godina najbolje mlade umetnike šalje na rezidencijalni boravak u Njujork, čime se održava sećanje na njegovu podršku mladim generacijama umetnika.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada prestavlja od 26. novembra 2019. do 6. januara 2020. izložbu "Tragom niti"....
TAMNJANICA. U ovom selu, koje se nalazi između Sićevačke klisure i Suve planine, po drugi put se održava Međunarodni simpozijum skulptura. Ovoga...
NOVI SAD. Američki kutak u Novom Sadu predstavlja od 30. oktobra do 30. novembra 2020. slike, kolaže i asamblaže Tarko Janoša (1980, Novi...
APATIN. Galerija Meander predstavlja od 19. novembra do 2. decembra 2021. grafike Miroslava Savkova pod nazivom "Grafika čoveka"....
NOVI SAD. Galerija Matice srpske, Nacionalna galerija za fotografiju Jeu de Paume iz Pariza i Francuski institut u Srbiji organizuju izložbu ...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U Muzeju Orsay održava se izložba pod nazivom "Izvan...
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Barok kod Srba
Dejan Medaković
Barok kod Srba
 
Intervju
Kao sedmogodišnji dečak, Živojin - Žika Miškov obećao je svojoj majci da će postati...
Mladen Marinkov

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture pismenosti, kada gotovo čitavo tehnologizovano društvo tipka po ekranima u beskonačnim trakama slika i informacija? Koliko se skrivenih vrednosti...
Knjige i časopisi
Narodna biblioteka Srbije u saradnji sa "Plavim jahačem" i "Novim magazinom" objavila je knjigu "Kad Marina Abramović umre" Džejmsa Vestkota, biografiju svetske zvezde performansa. Recenzent srpskog izdanja...
Intervju
Izložbom u Umetničkom paviljonu u Zagrebu, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog napravila je ključni iskorak u svom radu: remek-dela kolekcije srpskog diplomate, birana i sakupljana sa istančanim ukusom, vizijom i strašću, prvi put su...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom