Ova izložba postavlja neka aktuelna pitanja i navodi na razmišljanje, a nastala je sa idejom pokretanja konativnih i emocionalnih procesa kod publike u odnosu na poziciju savremenog identiteta. Urušavanje različitosti  i globalno manipulisanje ljudima uz inkrementalni takt medijske mašinerije ima najveći učinak kada su izmanipulisani "pouzdano uvereni" da se ponašaju vođeni svojom slobodnom voljom. (Dim Tim)

Dim Tim je autentični analitičar mnoštva procesa u svetu i unutar kulturne sredine u kojoj se kreće i na taj način evocira kreativnost, mišljenje i sve ono što je podsticajno u protivrečnostima društvenih prilika u kojima živimo. Programska struktura kolaborativne grupe Dim Tim bazirana je prevashodno na odnosu umetnika (grupe prema manifestacijama društvenih tokova, posebno onih koji se tiču, utiču, podstiču ili ometaju veoma osetljivu mrežu unutar koje se odvija kultura).

Dim Tim smatra da je svaka umetnička aktivnost, ako nije direktno primenljiva, utopijska i, iako utopijska, ona je nedvosmisleno učinkovita kao ona vrsta fundamentalne aktivnosti koja definiše individualnog čoveka i ljudsku vrstu. Stoga se istraživanje ove grupe usmerava na analizu novih odnosa u društvu podstaknutih novim tehnologijama, društvenim mrežama, paralelnim i trećim svetovima koji nastaju preklapanjem užurbane stvarnosti i virtuelne realnosti. Njihova je namera, stoga, da uspostavljaju funkcionalne korelacije između laboratorijskih karakteristika sopstvenog dela i javnosti.

Međutim, njima nije dovoljno da svoje produkte projektuju u tradicionalne izlagačke prostore (iako je jasno da su se i tradicionalni izlagački prostori, ako ne fizički transformisali onda sigurno programski profilisali u odnosu na tok ove savremene umetnosti), i već istražuju i pronalaze otuđene habitate, sfere zanemarenosti I napuštene javne prostore u koje apliciraju svoje delo i time ih transformišu.

SlavkoTimotijević,
istoričar umetnosti i nezavisni stručni konsultant za savremenu umetnost

Najbliže određenje za formalne uzore Dim Tima i moguću plastičku aproprijaciju elemenata je umetnost međuratne avangarde kao i interdisciplinarna komunikacija aktera i dela delotvorno organizovanih oko institucije Bauhausa. Izgradili su do sada svoje rereprezentativne cikluse Metamorfoze - Alibi za retoriku utopijske arhitekture, Cripto, Post War, Clone, City, Echo - Post truth, Ka utopiji, Zid, Toxic i Nekada sam bio drugačiji, sada sam isti. U svojoj umetničkoj praksi Dim Tim komentariše nove odnose i ponašanje u modernim aglomeracijama, analizira otuđenje u habitatima, traži alternativne javne prostore za izlaganje različitih umetničkih praksi i promoviše nove umetničke diskurse.