Suočeni sa izazovima postindustrijskog, potrošačkog doba u kojem uveliko živimo, svi se ponekad zapitamo - da li su nam sve te stvari zaista potrebne?

Verujem da se većini nas, kao odgovor na ovu temu, javlja spoznaja da nas naprave i metode, kojima preko mere nastojimo da pribavimo udobnost, sigurnost i zadovoljimo taštinu, koštaju mnogo više slobodnog vremena i zdravlja – preduslova za ispunjen život.

Previše predmeta, senzacija i informacija neminovno vodi u prezasićenost, što ishodi zamračenjem vidika i udaljavaljem od čovekomernosti. Izreka "’Manje je više"’ tim pre dobija na aktuelnosti i čini se jedinim putem kojm se može izbeći verzija budućnosti u kojoj bismo bili vrsta koja je sama sebe zatrpala.

Imajući to na umu, kroz ovu izložbu predstavljam ciklus slika u kojem nastojim da uspostavim i sprovedem principe suzdržavanja od suvišnog, ali na način da to ekonomisanje ne bude na uštrb celovitosti i zaokruženosti slike.

Koristeći drvo kao podlogu i poštujuci osobenost materijala, teksturu, godove i čvorove, pridodajem mu ulogu slikarske materije i uključujem ga u likovna rešenja.

Crtež kao osnova slike na pojedinim mestima ostavljen je vidljivim, skala boja i tonova je sužena, a kao delovi likovnog rukopisa, umereno se pojavljuju materijali koji primarno nisu slikarski (metal, pluta, staklo itd.)

Stojan Milanov