Ova izložba predstavlja svojevrsnu refleksiju na savremeni prostor i javne objekte i predmete koji pripadaju svakome - a istovremeno i nikome. Objekti čija se vrednost ne meri novcem, već potrebom da ih posedujete, doživite, udahnete ili dodirnete.

Bolna dragocenost stanja odbačenosti, ili vrednost nepotrebnog, može se spoznati misaonom, ali pre svega, fizičkom povezanošću predmeta/procesa kapitalizma i konzumerizma sa tradicijom, nevinošću, znanjem, snagom i skromnošću.

Koristeći materijale pronađene na lokaciji tokom izgradnje tržnog centra Rajićeva, Nikola Dimitrović formira umetničke objekte oslobođene blještavila, luksuza i jarkih boja. Izdvajajući predmete sa gradilišta, umetnik transformiše njihovu sudbinu - od gradivnog tkiva urbanog kapitalističkog prostora, do struktura harmonične i gotovo meditativne estetike, do predmeta koji: "...nose neko značenje i otelovljuju ga" (A. Danto). Postavljajući elemente gradilišta Rajićeve u galerijske izloge Fakulteta likovnih umetnosti, Nikola izaziva sudar svetova i ukazuje na ranjivu odbačenost, izrazito prisutnu ali istovremeno zanemarenu u domaćem javnom prostoru. Ogledajući se u staklenoj fasadi tržnog centra, ukradeni predmeti izrasli su u umetnički inventar, u tihe opomene.

Kamen, cigla, metalni ankeri i žice. Stotine miljea. Tenzija postignuta spajanjem hladnih i tvrdih materijala i tananog miljea, nastalog u nečijem krilu, pruža utehu, osećaj kolektivnosti i neočekivane univerzalnosti koja bi se mogla pogrešno protumačiti kao svakodnevna i prolazna.

Prostorno bliski, a programski udaljeni - Fakultet likovnih umetnosti i objekat tržnog centra ipak se zavodljivo nadopunjuju i međusobno prožimaju.

Iz suočenih svetova rađa se jedan novi, transformativni, promišljeni, umireni, ali istovremeno i borbeni. Iako ne skup, jednako strastven, uzbudljiv i gotovo erotski neodoljiv.

Milica Grbić