|
|
 |
|
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina
|
 |
|
| Mario Maskareli (1918 - 1996) - Grafike |
|
|
 Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. Jun - septembar 2007.Mario Maskareli je studije slikarstva završio 1950. na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi Nedeljka Gvozdenovića, gde je zatim pohađao specijalni kurs grafike kod profesora Boška Karanovića. Od 1950. do 1951. radio je kao profesor u Školi za primenjenu umetnost u Herceg Novom. Bio je član grupe Samostalni i beogradske grupe “Lada”.       U Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzica u Novom Sadu otvorena je izložba grafika našeg poznatog slikara, ilustratora i scenografa Marija Maskarelija (1918 - 1996). Izloženo je četrdeset osam grafika manjeg formata iz Zbirke Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, koje su nastale u periodu od 1949. do 1954. godine. Za poznavaoce Maskarelijevog slikarstva ova njegova rana grafička faza pravo je iznenađenje. U njoj umetnik pokazuje izuzetnu maštovitost, tehničko umeće, a u nekim radovima izuzetno modernistički pristup temama. Postavka sadrži nekoliko tematskih celina: ilustraciju poezije, proze, prizore sa karnevala, vedute gradova i kompozicije apstrakcionističkih svojstava. Veoma zanimljiv i originalan je Maskarelijev način ilustrovanja poezije. Naime on tekst pesama i crteže gravira kao jedinstvenu likovnu celinu, tako da se oni pretapaju i dopunjuju. Stihovi Vaska Pope “Stećak”, Miodraga Pavlovića “Kanon” i Vlajka Stajića “Pesma za Majdu” urađeni su zaista majstorski. Na ovoj izložbi brojne su ilustracije za Hemingvejevu prozu. Ove ilustracije su dinamične, sa dosta egzotičnih motiva i životinja, sa pomalo nadrealnom atmosferom i lirskim motivom ljubavnika. Karnevali su tema koja ranih 50-ih godina posebno privlači Maskarelija razuzdanim ponašanjem građana u neobičnim kostimima i pod maskama. Ovo mu daje i sjajne grafičke mogućnosti dočaravanja života grada i kretanja ljudi među arhitektonskim celinama. Posebnu lepotu imaju vedute Kotora i Herceg Novog gde autor čistim linijama dočarava istorijske naslage i lepotu ovih primorskih urbanih celina. No najdalje je Maskareli otišao u svojim radovima pod naslovom “Kompozicije” iz 1954. gde blago geometrizuje oblike iz prirode, pojednostavljuje ih do apstraktnih širokih crnih površina. U tom mraku naziru se univerzalni siboli planete, brojnih očiju i glava. Ovim radovima Maskareli se najviše približava tadašnjim svetskim tokovima moderne i pokazuje svoje ogromne potencijale grafičara i mislioca. Mario Maskareli je studije slikarstva završio 1950. na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi Nedeljka Gvozdenovića, gde je zatim 1951. pohađao specijalni kurs grafike kod profesora Boška Karanovića. Od 1950. do 1951. radio je kao profesor u Školi za primenjenu umetnost u Herceg Novom. Bio je član grupe Samostalni i beogradske grupe “Lada”. Andrej Tišma |
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
|
|
| Art magazin je medijski partner Videomedeje |
|---|
|
| Pregledajte video kanal Art magazina |
|---|
 |
| Izbor godine |
|---|
 |
| Novi Sad 2021 |
|---|
|
| Pregled galerija |
|---|
 |
| Popularno | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Reklama |
|---|
|
| Povezani sadržaji |
|---|
| Nove reportaže | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
 |
| Iz arhive art događaja | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Centar Pompidu je priredio retrospektivnu izložbu Jim Dine-a, svestranog, inovativnog i od rane mladosti popularnog američkog slikara (rodjen je 1935 u Sinsinatiju). Naziv izložbe je "Jim Dine Paris Reconnaissance" (priznanje) i…
Narodna biblioteka Srbije u saradnji sa "Plavim jahačem" i "Novim magazinom" objavila je knjigu "Kad Marina Abramović umre" Džejmsa Vestkota, biografiju svetske zvezde performansa. Recenzent srpskog izdanja Miško Šuvaković rekao je da je detaljna biografija nastala…
U bezobalnom moru znanja i informacija koje nude novi mediji muzejima treba mnogo samopouzdanja i vere u to da mogu proizvesti vredne i inspirativne sadržaje, da mogu biti moderatori promena, sredstva očuvanja vrednosti ili partneri u…
|
