|
|
 |
|
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina
|
 |
|
| Mario Maskareli (1918 - 1996) - Grafike |
|
|
 Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. Jun - septembar 2007.Mario Maskareli je studije slikarstva završio 1950. na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi Nedeljka Gvozdenovića, gde je zatim pohađao specijalni kurs grafike kod profesora Boška Karanovića. Od 1950. do 1951. radio je kao profesor u Školi za primenjenu umetnost u Herceg Novom. Bio je član grupe Samostalni i beogradske grupe “Lada”.       U Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzica u Novom Sadu otvorena je izložba grafika našeg poznatog slikara, ilustratora i scenografa Marija Maskarelija (1918 - 1996). Izloženo je četrdeset osam grafika manjeg formata iz Zbirke Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, koje su nastale u periodu od 1949. do 1954. godine. Za poznavaoce Maskarelijevog slikarstva ova njegova rana grafička faza pravo je iznenađenje. U njoj umetnik pokazuje izuzetnu maštovitost, tehničko umeće, a u nekim radovima izuzetno modernistički pristup temama. Postavka sadrži nekoliko tematskih celina: ilustraciju poezije, proze, prizore sa karnevala, vedute gradova i kompozicije apstrakcionističkih svojstava. Veoma zanimljiv i originalan je Maskarelijev način ilustrovanja poezije. Naime on tekst pesama i crteže gravira kao jedinstvenu likovnu celinu, tako da se oni pretapaju i dopunjuju. Stihovi Vaska Pope “Stećak”, Miodraga Pavlovića “Kanon” i Vlajka Stajića “Pesma za Majdu” urađeni su zaista majstorski. Na ovoj izložbi brojne su ilustracije za Hemingvejevu prozu. Ove ilustracije su dinamične, sa dosta egzotičnih motiva i životinja, sa pomalo nadrealnom atmosferom i lirskim motivom ljubavnika. Karnevali su tema koja ranih 50-ih godina posebno privlači Maskarelija razuzdanim ponašanjem građana u neobičnim kostimima i pod maskama. Ovo mu daje i sjajne grafičke mogućnosti dočaravanja života grada i kretanja ljudi među arhitektonskim celinama. Posebnu lepotu imaju vedute Kotora i Herceg Novog gde autor čistim linijama dočarava istorijske naslage i lepotu ovih primorskih urbanih celina. No najdalje je Maskareli otišao u svojim radovima pod naslovom “Kompozicije” iz 1954. gde blago geometrizuje oblike iz prirode, pojednostavljuje ih do apstraktnih širokih crnih površina. U tom mraku naziru se univerzalni siboli planete, brojnih očiju i glava. Ovim radovima Maskareli se najviše približava tadašnjim svetskim tokovima moderne i pokazuje svoje ogromne potencijale grafičara i mislioca. Mario Maskareli je studije slikarstva završio 1950. na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi Nedeljka Gvozdenovića, gde je zatim 1951. pohađao specijalni kurs grafike kod profesora Boška Karanovića. Od 1950. do 1951. radio je kao profesor u Školi za primenjenu umetnost u Herceg Novom. Bio je član grupe Samostalni i beogradske grupe “Lada”. Andrej Tišma |
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
|
|
|
| Pregledajte video kanal Art magazina |
|---|
 |
| Izbor godine |
|---|
 |
| Novi Sad 2021 |
|---|
|
| Pregled galerija |
|---|
 |
| Popularno | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
| Reklama |
|---|
|
| Povezani sadržaji |
|---|
| Reportaže | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
 |
| Iz arhive art događaja | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
Javno kupatilo, Beograd. April - maj 2007.
NOVI SAD. Na stranicama dvadest i šestog broja časopisa "Nova misao", časopisa za savremenu kulturu Vojvodine, predstavljen je životni put kompozitora Miroslava Štatkića, koji ističe da sada konačno upoznajemo jedni druge na pravi način. Prepoznajemo vrednosti…
Slikar i grafičar Petar Ćurčić unutar Likovnog kruga stvara od 1966. godine, kada je na korišćenje dobio tavanski prostor zgrade topovnjače Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvrđavi. Pet godina kasnije, seli se u atelje u blizini Akademije…
|
