Ljubiša Brković je nakon diplomiranja na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, paralelno sa različitim aktivnostima i zanimanjima kontinuirano razvijao autohtoni umetnički opus koji je dominantno zasnovan na grafikama a potkrepljen slikama, crtežima i skulpturama. Njegov rad se kroz godine, smotre, izložbe, nagrade a najviše kroz samu svoju vrednost, nametnuo kao ozbiljan primer stvaralaštva koje poseduje i hrabrost i avangardnost i misaonost i osećajnost.

Ukratno, počeo je tokom sedamdesetih godina, slikama u duhu geometrijske apstrakcije kombinujući na platnu aplicirane i odslikane forme. Grafike tog vremena sa naglašenom arhitektonikom oblika i ortogonalnim ustrojstvom forme bliske su maniru oparta. Kasnije, početna geometrijska koncepcija proširena je u fenomenološkom smislu i obogaćena formama organskog porekla da bi u devedesetim, geometrija ustuknula pred ekspresijom poteza i raskoši boja. Tokom poslednje decenije Brković se vraća geometrijskim formama ili njihovom suživotu sa asocijativnim i realnim oblicim, ali je ovog puta do tada dominantna primena sito štampe, zamenjena digitalnim printom, često u kombinaciji sa suvim žigom.

Pomenute stilske mene i varijacije likovnog rukopisa prađene su međutim konstantnim perfekcionističkim težnjama u vladanju nad zakonitostima linije i boje. Bilo da njegova dela počivaju na preciznim i plemenitim pravim linijama ili na spletu slobodnih i nemirnih poteza, ona potvrđuju autorov izraziti crtački rafirman. Takođe, Brković negira postojanje isključivo crno-belih odnosa klasične grafičke metodologije, obilato koristi boju, koja je kod njega integralni deo grafičkog lista, odnosno završni ton u definisanju kompozicione strukture i estetskog doživljaja.

Posebno mesto u opusu umetnika zauzimaju ciklusi koji imaju konponentu autobiografskog. Satkani na simbiozi likovnog iskustva i emotivnog odnosa, oni su u motivsko-tematskom pogledu svojevrsni omaži: ličnim dečačkim snovima (Ikar), ljubavi prema gradu u kome živi i stvara (Niške male), odanosti prijateljima (Moji prijatelji) ili izvorištima duhovnosti (Sveta Gora).

Ljubiša Brković svojim delima i izložbenom aktivnošću u zemlji i inostranstvu bitno doprinosi, s jedne strane kulturnoj afirmaciji vlastite sredine, a s druge strane popularizaciji i razvoju same grafičke scene. Njegovo pedesetogodišnje stvaranje daje osoben a izuzetno važan i dragocen pečat kulturnoj i umetničkoj klimi grada Niša.