Zoran Tešanović nastavio je da niže koloplete motivskih figurativnih razlaganja, da produbljuje ironijske rebuse i zavodljiva pružanja uvedenih rekvizita. Njegova umetnost je već duže od tri decenije pročišćeno zaveštanje s jedne strane, tradicije iskošenog osmatranja sveta, a sa druge i suptilne nadgradnje opštih okolnosti. Budnost sa snoviđajnim uklapanjima i iznenađenjima bliskih razotkrivanju podsvesti. Pitoreskna i stilizovana avantura suočenih kontrasta slikarski je dosledno utemeljena ka kolopletu predmetnih opažajnih dokaza.

Apoteoza slikarske veštine je opravdanje neprolaznosti pristupa i umnoženi veseli mir diskretnog suprotstavljanja. Ukoliko bi se zamislilo kretanje po njegovim etapama kao sada već izgrađenom slikarskom zdanju, po sobama - stanzama , taj ispovedni slikoviti organon bića i čulnih zapleta navodi da se opaža naizgled zagonetno, ali i nešto usput doživljeno izuzetno sa otkrivalačke putanje. U nizu prizora u takvim zamišljenim sobama i formatima izvedenih dela, očigledan je strpljivi ritam poigravanja na ruševinama neke davne idilično očekivane završnice. metaforičnih  molekula.

Opažajno susticanje paradoksa vidljivo je i u strukturi novih dela. Dolazi do vivisekcije kolektivne psihološke predstave slobode i njenog korišćenja kroz uzor digitalne dominacije slike.

Tešanovićev umetnički čin, istrajnosti slikarske izrade, postaje dokaz istraživanja sveta ispalog iz pravilnih redosleda. Bivajući u ogoljenoj stvarnosti današnjice unutar prevashodno ekranske i poništene obezvređene vizuelizacije, slikar je tvorac polivalentnih kolorisanja aktivnog opažanja svog umeća. Gde su realnost i snoviđenje pokatkad u preklapanju. U svojstvu kojim njegovo slikarstvo u raznim etapama definiše život i raznolika pravila, ali pronosi sećanje na vlastiti medijum, kroz gipku oštrinu individualne intuicije i poigravajućeg razobličenja.

Nikola Šuica

Kada je umetnik dugo prisutan na likovnoj sceni, potpuno je normalno  da proveri koliko je njegov opus relevantan u današnjem vremenu. Da li savremena osećajnost živi u njegovom delu. Ideje ne bi smele da se tokom vremena deformišu, nego da se spontano i neometano razvijaju. Za pravu, veliku retrospektivu još je rano, ali za jedno moguće, seriozno iščitavanje pređenog puta, kroz izbor radova svakako je dobar trenutak.

Neke pređašnje slike počeo sam da koristim kao ravnopravne segmente mojih novih radova. Držeći se za mene svetog pravila da i to novo mora ostati unutar figurativnog spektra, pokazao sam da moje poimanje medija slike ostaje potpuno isto i da rešavanje likovnih problema ima prioritet u odnosu na bilo koji kontekst. Zahvaljujući ogromnom samopouzdanju koje kao umetnik imam, verujem da mi je uspelo da ne ostanem apatičan niti ravnodušan spram novih tehnoloških postupaka kojima je moguće postići perfekciju u obradi različitih industrijskih materijala, ali i da sam prevashodno ostao  veran tajni i magiji ljudske ruke.

Zoran Tešanović