CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Digital Art 09
Terra 28
Digital Art 05
Digital Art 07
Terra 25
Dunavski dijalozi 00
Dunavski dijalozi 04

Sponzor rubrike
Vladimir Lalić - Svetlost iz senke u Galeriji Reflektor Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageUŽICE. Galerija Reflektor predstavlja od 24. septembra do 10. oktobra 2021. slike Vladimira Lalića (1983, Beograd). Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu. Završio je specijalizaciju na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na odseku grafike. Dobitnik je više nagrada za svoj umetnički rad.Image

Image

Prihvatanje slojevite prirode čoveka, koja objedinjuje dobro i zlo, uspešno je iskorenjeno lepim i/ili religioznim vaspitanjem. Od mita o Minotauru do Adama i Hrista, razvija se misao o uzdizanju čoveka iz propadajućeg materijalnog sveta i oslobađanju od razarajućeg delovanja strasti i želje. Umetnost neretko kvalifikuje ovu humanu osobenost, dok se teorija trudi da obrazloži to kritičkim odnosom prema stvarnosti, ludilom ili jednostavno poremećajem vrednosti.

Vladimir Lalić osvetljava mračne, bolne i uznenirujuće porive, bučno i virtuozno. Lalićeva slika je pozornica na kojoj se smenjuju prizori autorove intimne groteske. Karakteri igraju simboličku i stvarnu ulogu u istoj ravni. S tim u vezi je i njihova predstava manje ili više realistična. Emocija kojom se dosledno bavi u svim njenim pojavnim oblicima je strah – od smrti, sakaćenja, odbacivanja, zaborava... U Lalićevom radu prepoznajem elemente romatničarskog duha, koji evocira stihove čuvenog pesnika "Nasilni užici imaju nasilne krajeve... i u svom trijumfu umiru, kao vatra i prah" . Strastvenost i fantazija nisu samo u službi kreiranja nove vizije već i dekonstrukcije i degradacije prividno upakovane, nama poznate stvarnosti.

Dok je u tematskom smislu ekspresivan i nesputan u tehničkom pogledu Lalić je precizan i uravnotežen. Njegova sposobnost da ovlada kompozicijom učvršćuje uznemirujući sadržaj do nivoa napetosti koja se u posmatračevom iskustvu razrešava kroz suočenje sa sopstvenom ambivalentnošću. Humor je prisuan kao kontrapukt dramatičnoj tematici, poput deus ex machina, predstavlja objektivni i nepristrasni glas umetnika, slobodan da svedoči ličnim i kolektivnim mizerijama i patnjama.

Multimedijalnost je očekivani korak u razvoju Lalićevog umetničkog izraza, budući da se pored likovnog stvaralaštva potvrdio kao muzičar i glumac, i da mu je scenski prostor jednako blizak kao papir i platno. Posmatrajući način na koji su karakteri i motivi međusobno povezani kroz serije radova izvedene u različitim medijima, uviđa se potreba autora da objedni prostor slike i realnosti.

U poslednjim serijama koje izvodi slikajući direktno na pleksiglasu (što je tehnički zahtevno, te umetnik u tome pronalazi dodatni izazov) on vrši preklapanja dve slikane površtine, dodaje zvučne efekte i teži integralnom sagledavanju dela. Oslobađanjem iz okvira i osvajanjem fizičkog prostora Lalić uvodi posmatrače u svet svoje umetnosti direktnije i svim sredstvima. Elementi slike postaju instalacije koje ravnoprano učestvuju u realnosti kao deo konstrukta u kome uzimamo učešće. Posetilac doslovno osvetljava (koristeći kao izvor mobilni telefon) delo autora. Dualizam koji provejava kroz čitav Lalićev rad ovde je deklarativan – svetlo je u službi senke i tehnički i simbolično jer kao što život ne postoji bez (straha od) smrti, tako je i tama poprište čovekovog prosvetljenja.

Ovom izložbom Vladimir Lalić se predstavlja publici na sasvim nov način. On je i scenograf, i koreograf i reditelj jednog šireg umetničko scenskog spektakla. Prirodnost s kojom raspolaže scenom kao izvođač vidljiva je i u načinu kojim upravlja postavkom, što stvara uslove za produblljeni i uzbudljiv doživljaj njegovog celokupnog dela.

Ksenija Marinković,
istoričarka umetnosti

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
APATIN. Galerija "Meander" predstavlja od 23. aprila do 6. maja 2021. slike Anđelije...
NOVI SAD. Atelje 61 obeležava 60 godina postojanja izložbom "Fantastika Ateljea 61...
BEOGRAD. Galerija '73 predstavlja od 14. do 26. januara 2021. skulpture u kamenu Petra...
NIŠ. Od 24. decembra 2020. do 27. februara 2021, u velikoj sali Oficirskog doma, biće...
Budimo odgovorni
covid-19
Povezani sadržaji
Reportaže
U Moskovskom muzeju savremene umetnosti na Petrovki, sa velikom pompom i reklamom, priređena je...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Povodom Izložbe slika Vere Molnar u galeriji ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U Muzeju Orsay održava se izložba pod nazivom "Izvan...
IK Prometej preporučuje
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
Jedan od članova "Likovnog kruga", organizacije koja ove godine navršava ...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageOvaj svet je neko ubacio u grayscale mode. Ukrali smo malo boje iz slikarskog dnevnika Miroslava Anđelkovića da osvežimo uspomene i raspirimo maštu. Umetnost je da se vreme konzervira na ovakav način. Iz dana u dan,…
Intervjui
  • ImageJunakinja ove priče nije tek neka nova ilustratorka, vajarka ili slikarka, već moderna P. R. heroina koja je na sebe preuzela nimalo zahvalan teret promocije umetnika i umetnosti, te predstavljanje istih svekolikoj javnosti. Naime, razgovarali smo…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2021. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom