 NOVI SAD. Mali likovni salon predstavlja od 4. do 15. oktobra 2021. slike Bojana Kiridžića (1971, Novi Sad) konceptno inspirisane Lisabonom (Portugalija). Akademiju umetnosti završio je u Novom Sadu u klasi profesora Dušana Todorovića na odseku za slikarstvo. Bavi se ugavnom klasičnim slikarskim i grafičkim tehnikama.
Bilo je izgleda potrebno da prođe četvrt veka od premijernog prikazivanja filma "Lisabonska priča" (Wim Wenders), do ostvarenja moje želje da posetim taj poseban, čudan i izuzetno inspirativan grad. Izgleda da je i Vendersu trebalo isto toliko vremena da prođe, od vremena tame tog podneblja i završetka fašističkog režima diktatora Salazara, do pomenutog filmskog ostvarenja - koje mi je stvorilo želju, da se preko slušanja grupe "Madredeus“ dotaknem i nekih praizvora Fado muzike ali rekao bih prvenstveno vizuelnih senzacija, koje Lisabon pruža.
Tumarajući ulicama bio sam fasciniran likovnim izgledom spletova žičanih mreža tramvajskih instalacija, koje na spojevima imaju nekakve tačke ojačanja, pa tako izgledaju kao neka ulična sazvežđa... Podnim kamenim dekoracijama "Calcada", a tako i pikturalnošću starih zidova, posebno sa ornamentalnim belo - plavim dekorativnim pločicama "Azulejos", orijentalnog uticaja XIII do XV veka.
Upravo tim klišeom sa pločica nastavio sam ideju upotrebe ornamenta u građenju slike kao i do sada gde sam koristio valjke i modle (alat za ukrašavanje zidova u vojvođanskim kućama), čipke sa starih prozorskih firangi i ženske odeće...
U pripremi same podloge slike, modelovao sam, uglavnom hrapavu strukturu, koja uz koloristički neutralnu - zagasitu obojenost (najčešće plavih valera), čini kontrast u odnosu na nežan crtež i ostale bojene površine, pa i obrise patinastih pasaža slike. Teksturom takođe želim da podstaknem osećaje posmatrača, koji bi ga uputili na taktilne mogućnosti doživljaja u stvarnosti, kao što i za mene ovaj ciklus predstavlja nostalgičan beg od osakaćenih emocija savremenih svetskih dešavanja.
Bojan Kiridžić
Ciklus slika koje Bojan Kiridžić premijerno predstavlja u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada ne možemo da posmatramo samo i jedino kako je to uobičajeno: platnom ili papirom omeđen dvodimenzionalni prostor i u njemu likovni govor iskazan likovnim sredstvima. Ovoga puta je potrebno, pored naznačenog, da pažnju usmerimo na širu istorijsku dimenziju opšteg kulturnog i umetničkog nasleđa.
Koliko jedan običan, skoro neprimetan termin kao „kretanje“ znači kada se uskrati, videli smo i doživeli svi zajedno. Svoje pravo na slobodno kretanje evropskim prostorom, dok se to moglo, Kiridžić je iskoristio da upozna, koliko je mogao, grad Lisabon u Portugaliji koji ga je inspirisao da u svoja najnovija dela ugradi deo njegove umetničke tradicije.
Naime, Portugal se od drugih evropskih zemalja izdvaja tradicijom i bogatstvom ukrašavanja fasada zgrada pločicama - azulejos kao specifičnim dekorativnim elementom. Poreklo portugalskih pločica azulejos povezano je sa tradicijama drevnog Istoka. Tradicionalna Portugalska pločica izrađena je od gline i prekrivena raznobojnim glazurama uglavnom plavo-bele boje i, konceptno, predstavlja osnovnu podlogu likovnog sadržaja novog ciklusa slika.
Ovim delima Kiridžić se udaljava od svojih čisto apstraktnih formi sa početka umetničke karijere, pokazujući dodatno interesovanje za ornament i unoseći u ove slike, putem portugalskih azulejosa i fadoa, i priličnu dozu nostalgije.
Pored blagog ritma ornamenata, poseban segment slika čine ugrađeni akcenti koji su i sami, skoro lirski deo iskustva stečenog u Lisabonu. Svakako, tu su i dalje prisutni elementi enformela, art-bruta i dripinga koje Bojan, kao nasleđe postmoderne, primenjuje od samog početka.
Ovo i ovakvo slojevito građenje slika donosi nam predstavu koliko je za umetnika, koji želi da stalno podiže svoju kreativnost i svoj stvaralački postupak na viši nivo, kretanje / putovanje važno.
U predgovoru za prvu samostalnu izložbu Bojana Kiridžića napisao sam da umetnik, obraćajući se kako čoveku pojedincu tako i čoveku uopšte, pokazuje da je duboko svestan svog vremena i svog sveta što je od velike važnosti s obzirom da je opšte poznato da su sva velika dela nastala kao sposobnost umetnika da odgovori svom vremenu.
Nastavljajući postojanje na javnoj likovnoj sceni, a u vremenu ponovne opšte agresije na čoveka, umetnik Bojan Kiridžić svoje mesto i dalje pronalazi na najbolji mogući način.
Luka Salapura,
likovni kritičar |
IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2006.
Trotomna knjiga "Istorija umetnosti u Srbiji - XX vek" zamišljena je kao razrađena problemska, analitička, kritička, pregledna i komparativna zbirka studija o umetnostima dvadesetog veka u Srbiji, sa jasnim referencama prema jugoslovenskim umetničkim praksama, te regionalnim,…
Hoće li ili neće korona odneti život i kulture, promeniti ga, na koji način, zašto je to šansa i za umetnike. Umetnik iz Novog Sada, sa privilegijom, kako sam kaže, da je zaposlen u instituciji, razvija…
