CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sumanovic tajna pod kupolom

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Digital Art 08
Dunavski dijalozi 07
Terra 18
Digital Art 04
Videomedeja 11
Dunavski dijalozi 08
Videomedeja 20

Sponzor rubrike
Tragovi jednog vremena: filmski plakat 1945-1970 Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
ImageZRENJANIN. Kulturni centar Zrenjanina pedstavlja od 4. do 17. novembra 2021. izložbu "Tragovi jednog vremena: filmski plakat 1945-1970". U okviru postavke biće predstavljeno oko 50 plakata iz arhive Filmskog centra Srbije koji su nastali četrdesetih, pedesetih i šezdesetih godina XX veka i predstavljaju značajna dela jugoslovenske kinematografije kao što su "Skupljači perja”, "Kada budem mrtav i beo”, "Rani radovi”, "Marš na Drinu”, "Kapetan Leši” i mnogi drugi.Image

Image

Prvi filmski plakat, autora Marselina Ozola (Marcellin Auzolle), odštampan za promociju filma Poliveni polivač (L'Arroseur Arrosé, 1895) braće Limijer (Lumière) nesumnjivo mnogo duguje litografijama Tuluz Lotreka (Henri de Toulouse-Lautrec) i, onome što je odlikovalo Lotrekov pristup: svojevrsni minimalizam i bravurozna upotreba tipografije, istovremeno su stvarali osećaj atmosfere i usmeravali pažnju posmatrača na najvažnije momente. Na plakatu za film braće Limijer koji traje svega 45 sekundi u prvom planu je publika koja se smeje dok se u pozadini vidi jedna od komičnih scena (slapstick) sa baštovanom.

Osnovna namena filmskog plakata jeste da najavi novi film koji će se pojaviti u bioskopima i informiše publiku o datumu premijere, nazivu i protagonistima filma. Vizuelna rešenja filmskog plakata nastoje da sugerišu određeni žanr kao i narativ koji film sledi tako da gledaoci mogu da odluče da li je to film koji bi ih mogao zanimati. Osim toga, već sa pojavom prvih filmskih plakata dizajneri su se uhvatili u koštac i sa onim što se od sedamdesetih godina pa sve do savremenog razvoja različitih digitalnih platformi, naziva ”ekonomijom pažnje”. Sažimajući neke od najvažnijih momenata filma u jednoj vrsti kolaža/montaže, plakati su pre svega težili da privuku pažnju potencijalnih gledalaca. Oni su bili neka vrsta ”umetničke” interpretacije filma u kojoj je dizajner nastojao da temu filma predoči što efektnijim sredstvima. Sa prvim filmskim plakatima formirala se i ”gramatika” te nove pismenosti pažnje modernih gledalaca. Za filmske studije, od Holivuda do Bombaja, pažnja je vrlo brzo postala kapital, a filmski plakati simptom širenja njegove moći među masama. Već sa razvojem tehničke reprodukcije, posebno filma i kasnije televizije, čak i pre nastanka mreže, postaje jasno da je pažnja ograničeni resurs za koji različiti mediji moraju da se bore. Odnos vizuelnih i tekstualnih elemenata zavisio je od efekta koji se želeo postići, no u svakom slučaju do osamdesetih godina dvadesetog veka na filmskim plakatima su dominirale ilustracije. Posteri su izrađivani u različitim dimenzijama, a sama rešenja ponekada su zavisila od toga da li su namenjeni domaćoj ili inostranoj publici.

Plakati jugoslovenskog filma iz pedesetih godina, uprkos vladajućoj političkoj ideologiji, u velikoj meri slede nastajanje osnovnih obrazaca ”ekonomije pažnje” koja dolazi sa Zapada, i katkad postižu zadivljujuće efekte. Tako se na plakatu za Slavicu u režiji Vjekoslava Afrića, pored fotografije jedne scene iz filma, navodi da je u pitanju prvi domaći igrani film i nabrajaju sve bitne informacije, od glavnih uloga, snimatelja, muzike, do proizvodnje i distribucije. Drugo rešenje za isti film, pored sasvim svedenog crteža koji, u holivudskom duhu, ne samo što sažima pojedine scene iz filma, već donosi daleko više informacija koje se tiču kako proizvodnje tako i lokacije; ”sniman u Splitu i okolini”. Plakati u kojima dominira crtačka virtuoznost ili minimalistički pristup, rasterećeni komercijalnog pritiska tržišta često postižu izvanredne efekte upravo stoga što u prvi plan stavljaju grafička rešenja. Takvi su plakati za filmove Ne čekaj maj, režisera Františeka Čapa, Nevjera, V. Pogačića, Jubilej gospodina Ikl-a, V. Mimice, Mali čovek, Ž. Čuklića, Crni biseri, T. Janića, Hanka, S. Vorkapića. Mnogi plakati su rađeni u dve verzije, gde se u jednoj primenjuje sasvim svedeno grafičko rešenje, a drugoj dominira fotografija bilo glumaca bilo neke od izabranih scena iz filma kao što je slučaj sa Šimatovićevim Kamenim horizontima, Nanovićevim Čudotvornim mačem, kao i Sumnjivim licem Soje Jovanović. Dok dva rešenja plakata U oluji (1952), u režiji Vatroslava Mimice demonstriraju raspon autorskih rešenja od apstraktnog minimalnog pristupa do narativa svedenog na emociju.

Neka rešenja pobuđuju pažnju svojim radikalnim odsustvom informacija, gde se pored samog naziva filma, ponekad pojavljuje produkcija ili režiser, kao što je to slučaj sa Tri priče (Jane Kavčič, 1955), Na svojoj zemlji (Franc Štiglic, 1948), Barba Žvane (Vjekoslav Afrić, 1949)... Takođe često se naglašava da je u pitanju domaći umetnički film, čime se očigledno isticala razlika u odnosu na strane, ili različite dokumentarno propagandne filmove tog vremena. Nasuprot takvom pristupu plakati čija se rešenja zasnivaju isključivo na fotografiji često su manje-više tipizirani i svode se u najvećem broju slučajeva na fotografiju neke scene iz filma i osnovne podatke. Kod ovakvog pristupa izdvaja se plakat za film Skupljači perja (1967), Aleksandra Petrovića, koji posmatračevu pažnju fokusira na figuru stare Romkinje koja puši lulu sugerišući da se iza tog lica skriva fantazmagorična priča o neobičnoj kulturi urbanih nomada. Najzad postoje plakati koji manje ili više uspešno slede holivudski obrazac gde se nastoji uhvatiti nešto od atmosfere filma i sugerisati žanrovska pripadnost. To je slučaj sa komedijama Soje Jovanović, Sumnjivo lice, Pop Ćira i pop Spira ili sa muzičkom komedijom Svi na more (1952) Save Popovića. Holivudski obrazac slede i plakati za filmove različitih žanrova kao što su Pesma sa Kumbare (1955) Radoša Novakovića, Koncert (1954) Branka Belana, Potraži Vandu Kos (1957) Žike Mitrovića i svakako rešenje za film Tri koraka u prazno (1958) Vojislava Nanovića.

Za sve koji su odrastali uz filmove, plakati su bili neka vrsta putokaza kroz mladalačko doba, duboko urezanih u sećanju. Utoliko ne čudi što su kolekcionari starih filmskih plakata spremni da odvoje ozbiljne sume novca za neke od najatraktivnijih. Filmski plakati su deo mladosti, nezamenjivi toposi krivudave linije odrastanja, koji su formirali čitave generacije u narastajućem medijskom haosu. Sa pojavom novih kanala distribucije, najpre VHS, DVD-a, potom, mreže i različitih platformi poput Netfixa, čini se da filmski plakat nije izgubio na svojoj važnosti, naprotiv, u digitalnom okruženju samo je postao prilagodljiviji. Čak i u slučaju kada više dominira fotografija uz različite digitalne intervencije filmski plakat zadržava vlastitu logiku ”ekonomije pažnje” nastojeći da ostane prepoznatljiv. U sveopštoj inflaciji slika, kada brojni algoritmi korisnicima nude nove sadržaje koji su najbliži njihovim interesovanjima, više nema nikakve sumnje da je pažnja ograničeni resurs, pa se samim tim sve više počinje govoriti o ”ekologiji pažnje”. Upravo stoga filmski plakati iz vremena kada je film menjao senzibilitet čitavih generacija imaju sve veću kako emotivnu, tako i kulturnu vrednost ocrtavajući obrasce nastanka pismenosti pažnje kao konstitutivnog momenta ”nove osećajnosti”.

Jovan Čekić

Zrenjaninsku izložbu organizuje Filmski centar Srbije u saradnji sa Kulturnim centrom. Izložba će obići 24 grada Srbije i biće postavljena u bioskopima i kulturnim centrima članicama Mreže kinoprikazivača Srbije.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Orsay priredio je izložbu na kojoj su izloženi samo portreti Pola Sezana. Portret je bio jedna od...
BEOGRAD. Galerija ULUS predstavlja od 9. do 23. februara 2017. slike Marka Kusmuka (1985, Sarajevo). Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti...
NOVI LUVAN. Specijalno za Art magazin. U belgijskom gradu Novi Luvan (Louvain-la-Neuve) od 6. oktobra do 10. decembra 2017. održava se 9. bijenale...
NOVI SAD. Ciklus minijatura "Monolog" Lazara Šoševića (1992, Uroševac) može da se pogleda od 9. do 23. avgusta 2021....
U martu 2017. godine video festival "Traverze" u francuskom gradu Tuluzu doživeo je svoje dvadeseto izdanje. Posvećen je istraživanju u...
Bootstrap Web Sajt
Povezani sadržaji
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U periodu od 21. juna do 23. oktobra 2017. Centar Pompidu...
NOVI SAD. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog 2021. godine obeležava veliki jubilej, 60 godina od ...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
Bull.Miletic je naziv umetničkog para koji čine Synne BULL (Norveška) i Dragan MILETIĆ...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImagePančevo. Maj - jul 2004.
    U pravom smislu reči svetska i idejno sveža postavka 11. bijenala vizuelnih umetnosti koja se u Pančevu odvija u deset različitih prostora, okupila je na temu "Vrednosti" preko devedeset umetnika među…
Knjige i časopisi
  • ImageDa ste pisac, onako istinski priznat, uvažen, obogaćen međunarodnim iskustvom, obasjan mutnim svetlom književnih večeri, dakle, pisac stvaran, kao, recimo, demokratski poredak: da li biste govorili istinu i samo istinu?Image
Intervjui
  • ImageDa bismo uopšte mogli očekivati da naša umetnost bude primećena u nekakvim evropskim i svetskim okvirima, najpre sami moramo da je prihvatimo i da u njenom "lokalnom" karakteru iščitamo univerzalni jezik - rečenica je koja bi,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2021. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom