Ovom prilikom ona će prikazati slike inspirisane kultnim filmovima jugoslovenske kinematografije. Predmet interesovanja autorke su filmovi koji predstavljaju značajnu odrednicu u formiranju individualnog i kolektivnog identiteta na ovim prostorima.

Birajući određene kadrove iz filma i transponujući ih u medij slike na platnu / papiru, Jelena Jelača se upušta u jedan kvalitativno drugačiji vid istorizacije / arhiviranja. Subjektivnost koja izostaje u standardnom procesu izrade dokumentacije, ovde je od ključnog značaja.

Njene slike su tu da nam ukažu na mogući način promišljanja jedne epohe ili perspektivu tumačenja jednog vremena. Ako se složimo da je diskontinuitet (od istorijskog, preko estetičkog, pa do moralnog) jedna od karakteristika tog prošlog vremena, onda ova izložba upravo toj prošlosti daje retku mogućnost da bude stavljena u vrlo precizan kontekst kinematografije zemlje koja više ne postoji, a sve da bi se ta prošlost promislila na drugačiji način i postala podsetnik na ono sto smo nekada, možda bili i na ono sto smo, pak, mogli da postanemo.

Osnovna nit koja povezuje ove slike u jednu celinu jesu komunikacija i međusobni odnosi njenih aktera, jer nam upravo ova komunikacija ukazuje da sagledamo stvari oko nas i u nama samima na jedan nov i drugačiji način, dok je izbor tu da nam, kroz poznate scene, pokaže i ono sto možda nikada ranije u njima nismo videli.

Aleksandar Zdravković
(iz teksta kataloga)