Anastasio Rutilo Cipriano

Tokom svoje istorije papir je imao veliki značaj za najrazličitije kulture. Do danas predstavlja gotovo neophodno sredstvo za zapisivanje i širenje znanja. Već u 105. godini pre naše ere papir se proizvodio u Kini od kore duda. Kasnije je njegovo korišćenje prošireno na Damask, a odatle u Evropu.

Prema istoričarima, za papir se na Mezoameričkoj visoravni znalo pre nego u Evropi. Proizvodi se od kore različitih vrsta stabala iz porodice duda, poznate pod zajedničkim nazivom amate. Amatl (dudinjak ili smokvarnik) je reč na nauatl jeziku, kojom su Indiosi označavali papir dobijen iz stabla. Narodi na području meksičke visoravni su sakupljali koru drveta vrste fikus, koju su potapali i kuvali u vodi s krečom da bi postigli tanke folije biljno-vlaknaste mase, koje su mogle da se razlikuju po formi i gustini u skladu s namenom za koju je predviđen papir (za pisanje ili za izradu ukrasa). Nakon toga su folije sušili na suncu, koje, kad se osuše, dostignu svetlu do tamne oker boje i naboranu teksturu. Finalni arak se zove papir amate.

Pre dolaska Španaca, papir amate se proizvodio u velikim količinama i bio je veoma cenjen među starim Meksikama. Koristili su ga za kodekse u kojima su zapisivali svoja naučna i religiozna znanja, istorijske odnose, administrativne podatke.

Tokom kolonijalnog doba, zabrana korišćenja ovog papira dovela je do toga da se tradicija papira Meksika gotovo izgubi. Zahvaljujući otomima iz San Pablito Pauatlana, urođeničkog seoceta smeštenog na severnim planinama države Puebla, u gotovo nepristupačnoj oblasti koja je tokom perioda španske kolonije služila kao utočište Indiosa, zanatska izrada papira je mogla da preživi do danas.

Tradicionalno, ovaj papir se koristio za vraćanje i rituale posvećene ozdravljenju ili za prizivanje obilnih kiša i dobre žetve.

Danas je proizvodnja amatea usmerena ka zadovoljavanju potreba narodnih slikara iz oblasti reke Balsas u Gereru, koji važe za odlične crtače na keramici a koji su svoja znanja preneli na slikanje na papiru amate. Rezultat toga su izvanredna dela puna kolorita i lepote, uobličena s velikom senzualnošću. Njihova tematika obuhvata motive od prikazivanja životinja i biljaka – s veoma naglašenom ornamentalnošću – do prikaza koji asociraju na svakodnevne aktivnosti stanovnika ove oblasti.

Meksički papir doživljava danas svoje zlatno doba. Napori Indiosa iz plemena Otomi i Naua omogućili su oživljavanje jedne od najlepših i najoriginalnijih tradicija američkog kontinenta.

Ksalitla, oblast Tepekoakuilko de Truhano, država Gerero, Meksiko, narod koji govori nauatl dijalektom, ime koje bi moglo da se prevede na naš jezik kao mesto gde obiluje pesak, predstavlja centar zbivanja meksičkih Indijanaca, gde je predivno posmatrati kako magične ruke njihovih umetnika uspevaju da pretvore, impresivnom spretnošću, običan komad drveta ili komad blata u pravo umetničko delo.

Umetnost na papiru amate iz Ksalitle govori o narodu koji poseduje bogatu istoriju i tradiciju, s temama koje nam pričaju priču o njihovom životu i društvenim, ekonomskim i religioznim događajima, tako različitim kao što su ribolov, poljoprivreda, stočarstvo, praznici, rituali ili jednostavno samo prikaz prirode.