 BEOGRAD. Galerija Fakulteta likovnih umetnosti predstavlja od 29. novembra do 16. decembra 2021. izložbu skulptura i printova Predraga Kešelja (1980, Novi Sad). Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti, odsek vajarski, u klasi profesora Mrđana Bajića. Završio je kurs Trodimenzionalni sistemi u klasi profesora Mrđana Bajića. Doktorirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu pod mentorstvom docenta Radoša Antonijevića.
Izložba skulptura i printova "Tačke u prostoru" Predraga Kešelja promišlja načine organizovanja prostora-ambijenta, kako u smislu određivanja forme i materijala od koga se ambijent stvara, tako i u smislu njegovog umetničkog predstavljanja kao (lične) unutrašnje potrebe i sposobnosti zamišljanja prostora.
Uz pomoć printova 3D modela na kojima je prikazao svoje nemoguće, moguće i delimično izvedene projekte, umetnik omogućava posmatraču da imaginarno uđe, kreće se i prebiva u unutrašnjim prostorima njegovih (za)misli. Iako je u početku digitalno 3D modelovanje bilo pomoćno sredstvo artističkog procesa, ono vremenom u stvaralaštvu Predraga Kešelja u nekim radovima zadobija umetničku autonomiju - 3D modeli kao matematičke reprezentacije su kolekcije podataka o pozicijama tačaka u prostoru, koje računar pomoću softvera interpretira u virtuelni objekat koji prikazuje na monitoru, što primenom kompjuterskog procesa dalje obrade podataka (renderovanja) kao rezultat daje fotografiju 3D modela u digitalnom formatu.
Serijom skulptura manjeg formata, Predrag Kešelj prikazuje svoje fantazije o zamišljenim građevinama i objektima, arhitektonskim, građevniskim i konstruktivnim elementima. Izvedene u metalu, one postaju skice-modeli za ambijentalne prostore većih dimenzija.
Projekat Liftovi - fragment modularne strukture i print 3D modela - evocira predstave prostora-ambijenta koji prožimaju digitalno i analogno, virtuleno i realno, tehnološko i organsko...
U pojedinim prostorno-ambijentalnim motivima mogu se prepoznati forme spirale (Zgrada sa vratima; Pogrešan sprat), čvora (Auto-put), prepleta (Kocka; Kristalizacija¸Odvodi), meandra (Soba hodnik soba), mandale (Kapsula) i lavirinta (Šuma; Vrata; Knosos), tako da ih umetnik kreira na mreži koja ukršta mogućnosti raznovrsnih kretanja i mirovanja, i podstiče aktivnu telesnu percepciju, spoznaju i doživljaj. Mreža u kojoj je svaki put povezan sa svim drugim putevima, u kojoj nema centra i periferije, i u kojoj ne postoji samo jedan ulaz i samo jedan izlaz, jer su oni virtuelno beskrajani i nikad tačno određeni. U umetnikovoj mašti mreža predstavlja beskonačno koje je u neprestanom nastajanju (spirala), kao i beskonačno koje je u stalnom povratku (čvor, preplet, meandar, mandala, lavirint).
Može se reći da realno i virtuelno izvedeni ambijenti asociraju na utopijske prostore nekog idealnog grada, koji su "najbolji mogući" i koji (za sada) egzistiraju u umetnikovoj imaginaciji i njegovoj likovnoj interpretaciji. Slično Tomasu Moru, koji je pisao Utopiju o najboljem uređenju države i o novom ostrvu Utopija, u doba nestanka feudalizma i nastanaka prvobitne akumulacije kapitala, tako i Predrag Kešelj likovno promišlja svoje utopijske prostore/ambijente u vreme transformacije globalnog kapitalizma u transhumanizam, koji teži da poništi sve ono što je do sada bilo prirodno i humano...
Olivera Erić |
Čertvrta Noć muzeja u Novom Sadu održaće se 15. maja od 18 do 2 časa posle ponoći. Više od 80 programa realizovaće se na 47 lokacija podeljenih u 6 gradskih zona. Ovogodišnja manifestacija u Novom Sadu…
Ovaj svet je neko ubacio u grayscale mode. Ukrali smo malo boje iz slikarskog dnevnika Miroslava Anđelkovića da osvežimo uspomene i raspirimo maštu. Umetnost je da se vreme konzervira na ovakav način. Iz dana u dan,…
Kao sedmogodišnji dečak, Živojin - Žika Miškov obećao je svojoj majci da će postati slikar. Tada joj je, kako bi dokazao "ozbiljnost svoje namere", pokazao i školski crtež rađen olovkom u boji. Da majku ne bi…
