 BEOGRAD. Galerija Doma Vojske Srbije predstavlja od 9. decembra 2021. do 5. februara 2022. izložbu Petra Lubarde (1907 - 1974) pod nazivom "Jedna priča". Postavku čine reprezentativna dela renomiranog autora, koja nisu deo stalne postavke u njegovoj Kući legata, niti su izlagana u ovom obimu, kad je reč o Umetničkoj zbirci Doma Vojske Srbije.
Petar Lubarda. Kosovski boj. 1953.
Pored slika i crteža na izložbi će se naći i arhivska foto-građa, deo iz Kuće legata, i drugi, do sada nepoznat javnosti, iz foto-arhiva Doma JNA, sada Medija centra "Odbrana", a upotpuniće je i izabrana dela iz fonda Muzeja Jugoslavije, koja su kao poklon data predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu.
Petar Lubarda (Ljubotinj, kod Cetinja, 1907 - Beograd, 1974). Bio je srpski slikar, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i spoljni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti. Studije slikarstva započeo 1925. godine u Umetničkoj školi u Beogradu, a nastavlja kratko u Parizu 1926. na Académie des Beaux Arts. U Crnu Goru se vraća 1932. i iste godine dolazi u Beograd. U Parizu drugi put boravi od 1938. do 1940. Prvu samostalnu izložbu imao je 1925. u Nikšiću a potom 1927. i 1929. u Parizu i Rimu. Slikarsku zaostavštinu poklonio je Beogradu 1973. godine.
Isidora Sekulić je smatrala da u Lubardinim slikama predela nema nikakvog uslađenja prirode, već su prikazani predeli jednostavno i jasno. Pavle Vasić Lubardin stil opisuje kao "prožet snažnom originalnošću". Pisac i kritičar Stanislav Vinaver Lubardu naziva "velikim slikarom" i piše da je odlazio da posmatra Lubardine slike svaki dan čitavih mesec dana koliko je trajala izložba u ULUS-u.
Kritičar i istoričar umetnosti Milan Kašanin pisao je da je Lubarda "uravnotežen, zdrav i snažan" i "tipičan predstavnik vitalnih i umetničkih sposobnosti našeg čoveka". Miša Bašičević piše da je Lubarda spojio dva izraza "nadrealistički" i "apstraktni".
Zoran Markuš naziva Lubardu "pesnikom epske dramatike" i piše da bi on sa svoja dva remek dela "Bitka na Kosovu" i "Put u Kosmos" mogao da uđe u svaku antologiju savremene svetske umetnosti. Mića Popović je za njega rekao da je "zaista genijalan slikar" i da je "ostavio delo za snove i za antologiju, za obimne ispire i usamljene šetače".
Dragoš Kalajić za ulogu Lubarde na domaćoj slikarskoj sceni piše "Pojavljuje se jedan autohtoni, izuzetni izraz svetskog značaja, čije je značenje imalo isključivo nacionalni karakter obuhvatajući geološku i istorijsku, foklornu i kulturnu osnovu zajednice". Kalajić takođe primećuje da su Lubardine slike izražavale kolektivno nesvesno, kao i da je jedno od retkih dela koja mogu da vaspitavaju ljude.
Autorski tim izložbe čine Jelena Knežević iz Medija centra "Odbrana", Dina Pavić iz "Kuća legata" i Ana Panić, ispred Muzeja Jugoslavije.
|
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo kolekcije Muzeja moderne umetnosti (MOMA) iz Njujorka. "Muzej MOMA je otkupio 10 naših radova, fotografije performansa, za njihovu kolekciju. Taj događaj od 16.…
Jednog jutra začule su se trube i zurle. Bilo je to letnje jutro pre toliko godina da izgleda da se nikad nije ni dogodilo. Zapravo, možda to baš i nisu bile trube i zurle ali sigurno,…
"Život je kompozicija različitih tonova i ritmova koja nas vodi u vrtlog radoznalosti, nesigurnosti, strahova, ushićenja", tako glasi autopoetski iskaz novosadskog slikara i multimedijalnog umetnika Janoša Tarka. I njegove su slike od istog materijala: suma proživljenog…
