CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
srpski modernizam

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 20
Videomedeja 22
Videomedeja 12
Digital Art 09
Digital Art 04
Dunavski dijalozi 08
Noć muzeja 2009

Sponzor rubrike
Georg Redžek - Slike u Galeriji SULUV Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageNOVI SAD. Galerija saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) predstavlja od 7. do 18. februara 2022. slike Georga Redžeka (1965, Kragujevac). Diplomirao je i magistrirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Dobitnik je više nagrada. Centralni motiv slika je lavirint kao zamršeni gradski prostor gde se odvija egzistencija urbanog čoveka kao i njegova potraga za sopstvenim identitetom.Image

Image

Slikarstvo Georga Redžeka karakterišu alegoričnost, referentnost prema stvaralaštvu Boša, Brojgela i Direra, kao i samosvest o problemima novomilenijumskog digitalnog doba. Naizgled nespojive, ove tri karakteristike se u Redžekovom stvaralaštvu susreću zahvaljujući njegovom kombinovanju klasičnih motiva i reprezentativnih znakova savremenog doba. U najnovijoj seriji radova koji su nastali tokom 2020. i 2021. godine, klasični motivi su lavirint, beli zec (kao simbol vaskrsnuća, reinkarnacije i revitalizacije) i svinje pred koje su "bačeni biseri". Postavljeni u kompozicije sa reprezentima modernog i savremenog doba, kao što su displeji, bar kodovi, kablovi, logo coca-cola, ovi klasični motivi omogućavaju da se preispita i prikaže savremeno vreme u kojem živimo.

Lavirint je alegorični motiv koji je ljude fascinirao od drevnih i antičkih dana, postavši simbol ljudske istrajnosti, snalažljivosti, umeća, ali i potpune izgubljenosti i nemogućnosti izlaska iz date situacije. On se stoga povezuje sa osećajem anksioznosti, otuđenosti, odsečenosti od drugih, straha od potpune nemoći, ali postaje i simbol savremenosti za koju se ne zna u kom se pravcu razvija (degradira) i kako se može završiti. Ovim odlikama lavirinta, Redžek dodaje nove vrednosti, čime se uviđa da je lavirint više nego adekvatan simbol da se njime predstave i globalna dešavanja koja su se odvijala proteklih par godina. Lavirint je tako na jednoj slici alegorija potpuno pustog grada, naizgled mitska ili distopijska, ali u suštini krajnje realistična, jer su gradovi tokom nedavnih zabrana kretanja i vanrednih stanja bili potpuno prazni. Bez ijednog jedinog čoveka, lavirint gubi svoj smisao – bez čoveka koji je u njemu izgubljen, lavirint sam po sebi ništa ne predstavlja, čime se uviđa da i grad bez ljudi više nije grad.

Na drugoj slici, motiv lavirinta postaje skup multipliciranih zidova kao još uvek primenjivanog sistema odvajanja i razgraničavanja. Svođenjem lavirinta na zidove, Redžek uvodi novinu u svoje stvaralaštvo u smislu da ne pravi reminiscenciju na Boša, Brojgela ili Direra, nego citira radove savremenog umetnika Banksija, i to upravo njegovu umetnost otpora. Uvođenjem logoa coca-cola za koju se metaforički kaže da je srušila berlinski zid, uviđa se da je trenutno u svetu mnogo sličnih zidova na granicama koji svet više ne dele samo na Istok i Zapad, nego stvaraju mnogo raznovrsnije i drastičnije podele. Na trećoj slici, pak, lavirint postaje specifična tvrđava, to jest odbrambeni mehanizam koji čuva zelenilo u gradskim sredinama tako što niko ne može da nađe put kroz lavirint, te ni da stigne do zelenila i zabetonira ga.

Pored motiva lavirinta, na najnovijim Redžekovim slikama vidimo i motive belog zeca i svinja, oba postavljena u kontekst najnovijih tehnologija. Zec kao simbol obnovljivosti života/vaskrsnuća, pojavljuje se u alegoričnom prikazu života kao nekoliko srećnih trenutaka koje obnavljamo u sećanju upravo pomoću različitih tehnologija. Zec se pojavljuje i u alegoriji o začeću, u kontekstu tehnologija za veštačku oplodnju, ali i u alegoriji o bekstvu iz raja, to jest o ekstremnom bekstvu savremene civilizacije u sajber prostor. Motiv svinja se pojavljuje uz motiv displeja i ekrana, kao simbol bačenog i izgubljenog života na more materijala na internetu, materijala na koji se samo gubi vreme i ništa se od njega ne može dobiti zauzvrat.

Odabirom mitskih, pa čak i biblijskih, motiva i tema za predstavljanje i problematizovanje savremenog doba, Georg Redžek ukazuje da su dešavanja tokom proteklih par godina nastavak istorije i mitova od antičkih dana. Kao takvi, oni nisu potpuno "iščešeni" iz istorije čovečanstva, čime se uliva specifičan spokoj u smislu da se uviđa da su nepredvidivost, stres i izgubljenost bili odlike normalnosti i ranijih perioda, a ne samo savremenog doba.

Sonja Jankov

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEČ. Turneja Benksijevih radova je započela 2016. godine u Istanbulu, u međuvremenu je obišla Amsterdam, Pariz, Berlin, Rijad, Melburn,...
BEOGRAD. Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) predstavlja u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić", od 5. septembra do 4. oktobra...
NOVI SAD. Međunarodni festival elektronskog jezika "Fajl" u Brazilu osnovan je 2000. godine u Sao Paulu i najveći je festival umetnosti i...
NOVI SAD. Mali likovni salon predstavlja od 4. do 15. oktobra 2021. slike Bojana Kiridžića (1971, Novi Sad) konceptno inspirisane Lisabonom ...
NOVI SAD. Galerija Matice srpske predstavlja od 23. aprila do 4. jula 2021. izložbu "Identitet(i) - Predstave žena u srpskom slikarstvu...
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
KIKINDA. Simpozijum "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava...
Koliko je likovna umetnost sastavni deo pozorišne umetnosti, kao i onog što ...
U "Centru Paul Kle" u Bernu otvorena je izložba "Magrebski projekat" i...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Barok kod Srba
Dejan Medaković
Barok kod Srba
 
Intervju
Vlado Rančić pripada onoj klasi umetnika koji u istraživanju, osluškivanju i praćenju, u ...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Galerija MAS, Odžaci, Novi Sad, Beograd. Avgust 2007.
Po mišljenju Sinead O’Donnell, selektora sekcije umetnika Iraca, “budućnost performansa je da stvori više mogućnosti i, za umetnike, stvori nove umetničke...
Knjige i časopisi
Knjigom "Rembrant - slikarski genije iz Lajdena" profesor dr Kamenko M. Marković, predavač opšte istorije umetnosti novog veka na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, simbolično obeležava 410 godina od rođenja Rembranta...
Intervju
Hoće li ili neće korona odneti život i kulture, promeniti ga, na koji način, zašto je to šansa i za umetnike. Umetnik iz Novog Sada, sa privilegijom, kako sam kaže, da je zaposlen u instituciji, razvija ne samo sistem...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom