Grafike Ljubomira Kokotovića publika u Novom Sadu je imala prilike prvi put da vidi na izložbi koju je organizovala galerija "Tribina mladih" 1967. godine, a poslednji put u galeriji Radničkog univerziteta 1982. godine nakon čega je Kokotović prestao da se izražava grafikom i ušao u likovno zatišje, a počeo svoje ideje da iskazuje kroz pisanje. Nekadašnja "Tribina mladih", danas Kulturni centar Novog Sada, nakon više decenija ponovo upoznaje novosadsku publiku sa grafikama Kokotovića.

Kokotović je radio u mnogim gradovima Evrope od kojih se najviše zadržao u Pesaru u Italiji gde je od 1972. do 1976. godine bio saradnik u studiju grafike Pjerđorđa Spalacija. Njegov boravak u Italiji i aktivno učešće u kulturnom životu većih gradova, pored velikog broja grupnih i samostalnih izložbi, donelo mu je i nagradu za grafiku 1973. godine. Nakon toga, nagrade na internacionalnim bijenalima i trijenalima grafike su se nizale: u Frešenu 1974, San Francisku 1977, Klivlendu 1979. i 1983. i Seulu 1984. godine.

Svet predmeta Kokotovića čine stvari iz svakodnevne ljudske upotrebe: stolice, bicikli, kolica, cipele i drugo, kojima on prilazi kao ličnostima i rešava ih kao psihološke portrete. Njegovi predmeti nose karakteristike ljudi, osobine koje je čovek upotrebom ugravirao u njih. Na grafikama Kokotovića prisustvo čoveka zamenjeno je predmetima na kojima je ostao trag čovečijeg prisustva.

Ovogodišnji umetnički koncept galerijskog prostora Američkog kutka pod sloganom "Idi da se vratiš" govori o putovanju kao ključu za individualni razvoj ali i povratku kao kruni tog razvoja. Na ovaj način se aktuelizuje putovanje kao izvor inspiracije, kao momenat preispitivanja i simbol učenja i ličnog napredovanja.

Izložbu organizuju Kulturni centar Novog Sada (depadans Američki kutak), Centar za održivi urbani razvoj i kulturu "Struktura" i Savremena galerija u Zrenjaninu kao deo zvaničnog programa "Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022" i programskog luka "Seobe".