Stevan Kojić (1973, Kikinda) je diplomirao i magistrirao na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Umetnosti pristupa kroz istraživanje složenih interrelacija između umetnosti, društva, nauke i tehnologije, koristeći mogućnosti različitih medija, što njegova umetnička dela čini interdisciplinarnim na više načina. Ne razmišljajući o tradicionalnim granicama postavljenim između različitih medija i tehnika, autor ispituje aktuelna društvena pitanja koristeći savremena tehničko-tehnološka dostignuća, audio-vizuelne, digitalne i elektronske medije.

Nagrada će ovogodišnjem laureatu biti dodeljena u ambijentu izložbe "Sekvence vojvođanske umetnosti XX veka: Jožef Ač, Boško Petrović, Jovan Soldatović" koju je u Auli Master centra postavila galerija Bel art. Ovom izložbenom postavkom se ukazuje na tri izuzetno značajna imena vojvođanske umetnosti, na umetnike koji su, svojim umetničkim stavovima i svojevrsnim aktivizmom, bitno učestvovali u procesu modernizacije ovdašnje umetnosti tokom prelomnih pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka.

Osnivači Nagrade "Sava Šumanović" su Novosadski sajam, Galerija Bel Art i Centar za vizuelnu kulturu Zlatno oko. Nagrada je pokrenuta 1999-te godine, a ove godine se dodeljuje dvadeset i četvrti put. Nagrada "Sava Šumanović" je koncipirana u nameri da se u našem vremenu afirmiše delo jednog od najznačajnijih stvaralaca u istoriji srpske i jugoslovenske umetnosti i kulture. Sava Šumanović (1896-1942) je tokom prve polovine XX veka dosegao izuzetne umetničke domete slikajući u skladu sa duhom vremena u kome je živeo. Bio je značajni učesnik pariske umetničke scene i jugoslovenske umetnosti,  te zapaženi akter inovatnih tendencije u našem slikarstvu. Istovremeno, teorijskim ogledima je veoma umešno obrazlagao poimanje modernističkog koncepta slike i njenog smisla.

Jedan od odlučujućih kriterijuma za proglašenje laureata Nagrade "Sava Šumanović" je iznalaženje sličnih osobenosti u delima današnjih umetnika. Dosadašnji dobitnici su Dragomir Ugren (1999), Mrđan Bajić (2000),  Zdravko Mandić (2001), Dušan Otašević (2002), Miodrag B. Protić (2003), Živko Grozdanić (2004), Milan Blanuša (2005), Mileta Podanović (2006), Balint Sombati (2007), Raša Todosijević (2008), Mira Brtka (2009), Vladimir Veličković (2010), Radomir Damnjanović Damnjan (2011), Zvonimir Santrač (2012), Olga Jevrić i Jerko Denegri (2013) i Slobodan Kojić (2014), Čedomir Vasić (2015) i Marija Dragojlović (2016), Rastislav Škulec (2017) Igor Antić (2018), Slavoljub Caja Radojčić (2019) i Milenko Prvački (2020) i Uroš Đurić (2021).