CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
vlado rancic

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digital Art 02
Digital Art 04
Digatal Art 01
Terra 28
Noć muzeja 2012
Terra 18
Noć muzeja 2013

Sponzor rubrike
Biljana Bakaluca - Objekti Štampaj E-pošta
(5 glasanja)
ImageLikovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Okotobar 2007
Osnovni element su tekstovi iz novina. Biljana prikuplja i slaže delove različitih tekstova sa različitim tematikama (od ozbiljnih društveno-političkih tema do banalnih tekstova trač-rubrika ili kuvarskih recepata) i na taj način tekst u njenom radu u potpunosti gubi svoj prethodni smisao stvaranjem “novog teksta”

Image

Image

Pitanja funkcije i smisla umetnosti i umetnika u društvu, često postavljana od početaka moderne umetnosti, danas su možda i prevaziđena, ali sasvim je sigurno da je jedna od uloga savremenog umetnika da u svom umetničkom delu ukazuje na različite pojave u društvu i umetnosti i da se kritički odnosi prema njima.

Jedna od pojava u vizuelnim delima savremene umetnosti je upotreba teksta u pisanoj i usmenoj formi koja postaje popularna delimično pod uticajem teorija koje ističu da je kulturno značenje dela posredovano jezičkim i drugim simboličkim sistemima. Tokom dvadesetog veka mnogi vizuelni umetnici inkorporišu tekst u svoje radove (npr kubistički umetnici, američki pop umetnici, konceptualni umetnici) što ima jasno određeno značenje u njihovim delima. Razvoj konceptualne umetnosti 60-tih i 70-tih godina prošlog veka uticao je na mnoge savremene umetnike koji koriste tekst u svojim vizuelnim radovima zbog mogućnosti jezika da komunicira značenja koja je teško izraziti samom vizuelnom predstavom, da artikulišu složene ideje, kao i da pojačaju svoje vizuelno reagovanje na društveno-političke teme. Međutim, u poslednje vreme, pogotovo među umetnicima mlađe generacije, dolazi do preterane upotrebe teksta u vizuelnim radovima koji postaje samo forma izražavanja često bez dubljeg smisla i opravdanja, što je rezultat njihovog nedovoljnog angažovanja da se vizuelno izraze. Smatra se da je to u trendu i da samim tim rad po automatizmu dobija neko značenje. Dolazi do zloupotrebe teksta u vizuelnoj umetnosti jer ta preterana upotreba često samo pojednostavljuje stvari i neminovno vodi do jednoznačnosti i banalnosti.

Biljana Bakaluca u svojim radovima kritikuje ovakav “trend” u umetnosti, kao i umetnike i pojedine kritičare koji po svaku cenu žele da se dodvore aktuelnim trendovima u težnji za brzim uspehom i afirmacijom. Mnoge stvari su banalizovane i pojednostavljene, a umetnici koji žele brzo do uspeha olako prihvataju trendove bez kritičnosti i promišljenosti. Danas, kada se smatra da je u umetnosti sve dozvoljeno i sve moguće pitanja kriterijuma u umetnosti i vrednovanja umetničkog dela postaju ponovo aktuelna.

Osnovni element sa kojim umetnica radi su tekstovi iz novina. Ona prikuplja i slaže delove različitih tekstova sa različitim tematikama (od ozbiljnih društveno-političkih tema do banalnih tekstova trač-rubrika ili kuvarskih recepata) i na taj način tekst koji je nekada imao neko značenje u njenom radu u potpunosti gubi svoj prethodni smisao stvaranjem “novog teksta” koji se sastoji od nepreglednog niza besmislenih rečenica, bez ikakvog reda, logike i konteksta. Da bi tekstove učinila još manje čitljivim umetnica ih lepi u slojevima i premazuje belim pigmentom čime istovremeno ostvaruje i bogatstvo u likovnom smislu, u strukturi, slojevitosti, pasti. Umetnica se u svojim radovima takođe poigrava i sa posmatračima koji čitajući tekstove u delima vizuelne umetnosti misle da istovremeno shvataju i njihov dublji smisao.

Ovakva situacija u umetnosti rezultat je globalne društvene i političke situacije. Svojim radovima Biljana Bakaluca kritikuje ne samo situaciju u umetnosti danas, već i situaciju u današnjem društvu. Umetnica svojim radovima preispituje značaj teksta u novinama, odnosno uopšte značaj informacija koje sadrže različiti tekstovi u današnjim medijima. Servira nam se mnoštvo različitih informacija, kojima je teško uhvatiti smisao i značenje, i kojima nas danas, u vremenu vladavine informacija, zasipaju sa svih strana različiti mediji – štampa, televizija, internet. Informacije se prenose tekstom i slikom kojima se najlakše može manipulisati upravo zbog mogućnosti njihovog različitog tumačenja. Jezik kao otvoreni sistem je najmoćnije sredstvo uticaja i manipulacije ljudskim mislima kroz koji se zbog njegove mnogoznačnosti najlakše mogu provlačiti ideologije i različite sublimirane poruke.

Poststrukturalistički teoretičari doveli su u pitanje “čitanje” tekstova kao autoritativnih izvora sa utvrđenim, jedinstvenim značenjem. Jedno delo, jedan tekst može imati brojne interpretacije u zavisnosti od broja interpretatora – značenje se menja u zavisnosti od konteksta kao i od obrazovanja i kulture samog posmatrača. U drugoj polovini dvadesetog veka dela vizuelne umetnosti su počela da se gledaju kao “tekstovi” u kojima se istražuju skrivena značenja i ideologije.

Biljana Bakaluca dekonstruiše novinske tekstove, njihove često apsurdne sadržaje koji obeležavaju vreme i prostor u kojem živimo i upravljaju našim životima, često i sa tragičnim posledicama. Analitičkim postupkom umetnica obesmišljava, odnosno razbija i razgolićuje ove tekstove u potpunosti, do besmisla, takvi tekstovi takve vrste najčešće i jesu, a zatim od niza besmislenih i neupotrebljivih reči i rečenica konstruiše novu celinu, novi tekst. Ovaj novi tekst, nova vizuelna celina, angažovanjem umetnice i u pogledu likovnosti vizuelnog dela, kao i u osvešćenosti da pravovremeno uoči i kritikuje pojave u današnjem društvu svojom višeslojnošću i višeznačnošću dobija potpuno nov smisao.


Sunčica Lambić - Fenjčev
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Art magazin je medijski partner Videomedeje
videomedeja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Prvi deo petog međunarodnog simpozijuma Art Links održaće se tokom maja 2019. godine u...
NOVI SAD. Likovni salon Kulturnog centra Novog Sada predstavlja od 22. jula do 5. avgusta 2019....
Vlado Rančić pripada onoj klasi umetnika koji u istraživanju, osluškivanju i praćenju, u ...
Junakinja ove priče nije tek neka nova ilustratorka, vajarka ili slikarka, već moderna P. R. ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Nove reportaže
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Iz arhive art događaja
Galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije, Beograd. 1 - 8. oktobar 2014.
Radovi ...
Galerija / Atelje "Čardak", Sremski Karlovci. Septembar - novembar 2008.
Galerija "Grafički kolektiv", Beograd. 19. oktobar - 7. novembar 2009.
U...
Galerija MAS, Odžaci. Septembar 2006 - Januar 2007.
Aleksandar Jovanović je poznat...
Galerija Društva književnika Vojvodine, Novi Sad. Jun 2006.
Posebno mi je...
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. Mart 2007. godine
Čajnike Marije Stanojlović...
Galerija SANU (Platoneum), Novi Sad. 8 - 26. decembar 2011.
Važno je konstatovati da...
Reportaže
  • ImagePančevo. Maj - jul 2004.
    U pravom smislu reči svetska i idejno sveža postavka 11. bijenala vizuelnih umetnosti koja se u Pančevu odvija u deset različitih prostora, okupila je na temu "Vrednosti" preko devedeset umetnika među…
Knjige i časopisi
  • ImageKako smo upali u književnost? Svako ima svoj odgovor, neko kao čitalac, a neko i kao pisac. U dvanaestoj svesci Nove serije Gradine uskačemo u književnost našeg suseda, uskačemo u savremenu makedonsku književnost. Ova sveska Gradine…
Intervjui
  • ImageMartin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom