Planetarni metež naselio je umetničke izraze do krajnjih zasićenja. Decenijama je  hiperironijska vizura uslova za preživljavanje ispunjavala osnovu umetničke samosvesti. Dinamizmi nastanka dela od civilizacijskih početaka pokatkad svedoče o potisnutoj vezi između  formi vidljive prirode i apsolutnog.

Skulptura nastala u ekspresiji plamena objava je statičkog izraza unutrašnjeg života. Nabiranja, stresanja i useci pretopljeni su kroz nemerljivu silu stvaranja. Stvaranje takvih skulptorskih predela, dokaz je oblikovanja prostranstva koje Magdalena Pavlović prenosi  u rasteru, u zapanjujućem volumenu i težini.

Ohlađeno u začudnim statičkim rešenjima njeno delo stapa i mitsko razbuđivanje i afektivno poprište.

Materijalnost skulpture praćena je i u vremenskom toku video objektiva, te i u tom mediju dokazuje da je agonijska snaga umetnosti autentično zanosna. Kroz nju smo milenijumskim postojanjem, a prisno u novijim iskustvima naše vrste dospeli na suočenje.

Nikola Šuica