Dragoslav Krnajski se na domaćoj likovnoj sceni pojavio početkom osamdesetih godina 20. veka. Iako je magistrirao slikarstvo, od samog početka svog umetničkog rada do današnjih dana, posvećen je prostornim istraživanjima u vidu skulptura-objekata i instalacija.

Izložba "Metamorfoze" sadrži radove različitih perioda u radu umetnika i namenski je koncipirana za salu i plato Salona 77 u Tvrđavi. Prema rečima istoričarke umetnosti Ivone Fregl, ovom postavkom "Krnajski fokusira svoje umetničko istraživanje na samu graničnu liniju prelaska iz 2D u 3D, problematizujući pitanje 'granice prelaska' površine u prostor kroz ispitivanje geometrijskih oblika sa jedne i organskih formi primera iz prirode sa druge strane."

Za Krnajskog metamorfoza ne označava samo promenu, već i sam evolutivni tok preobražaja. Ona predstavlja proces prelaska iz jednog oblika u drugi, transformaciju koja uključuje protok vremena i izmenu pozicija u prostoru, bilo fizičkom ili mentalnom. Inicijalna ideja Dragoslava Krnajskog bila je da predstavi metamorfoze/transformacije ideje tokom puta koji je potrebno preći od inspiracije (pokretača stvaralačkog procesa) preko različitih mogućih pravaca razvoja ideje i njenih modifikacija do konačnog produkta – umetničkog rada.

Postavka izložbe "Metamorfoze" zasniva se na odnosu između minimalizma i asocijativnog potencijala rada, svedenosti forme i angažovanosti ideje, procesualnosti umetničke kreacije i krajnjeg rezultata (umetničkog dela namenjenog interakciji s publikom). Interesantno je da je umetnik predvideo da i sama postavka izložbe doživi metamorfozu, tako što će centralni rad na polovini trajanja izložbe biti zamenjen novim radom.

Ivona Fregl