 Galerija FORMA (UPIDIV), Novi Sad. Oktobar - novembar 2007.
Tananim dizajnom ispredena, duboko promišljena, svedenim znacima jednostavna, a ipak, naprosto, glasna poruka sa plakata Pozorja mladih ili živahna, nestašna lutka na koncu, poput crtanih likova Loleka i Boleka i njihovih logičnih avantura tokom upoznavanja sveta i odrastanja, za festival lutaka (takođe u obliku filmskih sličica), potvrđuju izuzetno razumevanje predmeta pažnje - pozorišne predstave kojom se bavi ova umetnica.
   Da li svoju okolinu doživljavate samo kao nizove zgrada, kolone automobila i gomile ljudi, ili je posmatrate kao množinu elemenata, od kojih svaki ima svoju priču? Usredsredite se na ono što ostavlja utisak, što izaziva osećanja, što se pamti i kada nestane iz vidokruga. Najčešće je to delo ljudskih ruku, plod nečijeg zalaganja i truda, promišljanja i talenta. Zato, umesto letimičnog pogleda, pažljivo se zagledajte oko sebe i svet će vam sigurno izgledati lepše. Mina Radojević će nam svojom prvom samostalnom izložbom dočarati začudni svet pozorišta koje postoji od kada i ljudi i koje se s ljudima menja i prati njihove uspone i padove. Na sebi svojstven način, Mina se iz perspektive spoljnog, estetskog ocenjivača zbivanja na sceni, svojim radovima sasvim primakla svetu koji posmatra, koji uobličava i svodi na estetsku i praktičnu, informativnu, ali i simboličku ravan. Dizajn je dubinsko promišljanje pozorišta, njegove strukture, funkcionisanja i umetničke i ljudske poruke. Raditi za pozorište, Minu Radojević, mladu umetnicu, očigledno privlači. Katalozi i plakati pozorišnih predstava, festivala i pozorišnih umetnika, izrađeni su u nekoj vrsti spoja modernog i starinskog kreiranja i dizajniranja. Njeni radovi, iako stvarani najsavremenijom kompjuterskom tehnikom, izgledaju poput niza sličica, kao u starim, nemim filmovima. Svaka sličica izvire iz prethodne i donosi neki novi znak koji će ući u narednu sličicu. Njihovim nizanjem, tj. okretanjem stranica, ubrzano ili usporeno, stvara se utisak pomeranja i mehaničkog, skoro neosetnog kretanja slika. Tako umetnica provocirajući pokret, priča slikovitu priču u kojoj su zastupljeni svi elementi pozorišne predstave, odnosno scenskog događanja. Reč, glas i pokret glumca, scenografija, kostimi, muzika, svetlo(st)... Prava mera nađena je u tom neobičnom odnosu moderno – starinsko. Nežno, prigušenim bojama, sitno izrađenim ornamentskim šarama uokvirena, umirena je agresivna slika zbivanja na samoj sceni, isečci iz života, jake strasti, suprotstavljene, planule boje, nestvarne vizije začudnih svetova, tako uočljive u katalozima o radu i stvaralaštvu vrsnog scenografa Miodraga Tabačkog. I katalog za predstavu „6 lica traže pisca”, u izvođenju žestoke trupe „Duplo dno”, „smiren” je spojem tamne i zemljane boje, izgledom starinskog albuma, ali su u njemu umesto slika, samo senke aktera predstave, vidljiva i nevidljiva zbivanja ovoga sveta, odsjaj u ogledalu svakog lica, pa i Šekspirovog. Tananim dizajnom ispredena, duboko promišljena, svedenim znacima, jednostavna a ipak, naprosto glasna poruka sa plakata Pozorja mladih ili živahna, nestašna lutka na koncu, poput crtanih likova Loleka i Boleka i njihovih logičnih avantura tokom upoznavanja sveta i odrastanja, za festival lutaka (takodje u obliku filmskih sličica), potvrdjuju izuzetno razumevanje predmeta pažnje – pozorišne predstave kojom se bavi ova umetnica. Laganim hodom, bez srljanja, promišljenim potezima poznavaoca kompleksne pozorišne umetnosti i poznavanjem literature, Mina Radojević postaje spojnica između gledalaca i pozorišnih umetnika.
Biljana Niškanović
Mina Radojević (1979, Novi Sad). 1998. godine završila srednju školu za dizajn “Bogdan Šuput”. Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku grafičkog dizajna u klasi profesora Branislava Dobanovačkog. Član UPIDIV-a. |
Na 50 lokacija u Novom Sadu zabeleženo je 105.000 poseta u petoj novosadskoj Noći muzeja. U 5. Noći muzeja u Novom Sadu učestvovali su svi novosadski muzeji, kulturni centri, sva pozorišta, galerije, arhivi... Među učesnicima bili…
Najveći deo Gradine broj 17 rešili smo da posvetimo kraju koji je svetski poznat po tome što ne razvezuje čvorove, naprotiv, poznat je po umetnosti vezivanja čvorova. Reklo bi se da Pirot i čitav pirotski kraj…
Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
