Tematska indikcija novijih dela Sadka Hadžihasanovića usmerena je na tragične društvene pojave oličene u ratovima, nasilju, slobodnom posedovanju oružja... Lično, autentično iskustvo rata (na prostoru bivše Jugoslavije) koje je pre trideset godina trajno promenilo umetnikov životni put, suočavajući ga sa iskušenjima emigracije, ali i ekstremni porast nasilja različitih vidova od individualnih akcija do međudržavnih sukoba na globalnoj civilizacijskoj pozornici, povod su za kritičku opservaciju i vizuelnu problematizaciju najveće ljudske pošasti koja u aktuelnom svetu potpuno zamagljuje horizont humanističkih načela.

Sopstvenim umetničkim prosedeom okrenut svetu figuracije, Sadko Hadžihasanović za junake ovih dela bira decu i mlade sa pištoljima i puškama u rukama, u karakterističnim pucačkim stavovima, u "igri" sa oružjem gde se brzo i lako gubi granica između očekivane naivnosti odnosno nevinosti  i agresije tragičnog ishoda. Dramatika prizora posebno je pojačana činjenicom da umetnik pomenute motive slika i crta na platnu sa odštampanim multilpiciranim pastoralnim motivima rokoko epohe, koji podrazumevaju idilične pejzaže ili scene hedonističkog svakodnevlja evropske aristokratije 18 veka. Kako u tekstu predgovora kataloga piše prof. Bojana Vikedanić: "Uticaj vizuelne napetosti između ovih naizgled suprotstavljenih vizuelnih narativa, između romantičnih scena iz prošlosti i nasilja iz sadašljosti, ogleda se u veoma dobro razvijenoj svesnosti o sveprisutnosti nasilja."

Animirane filmove istog tematskog okvira (Kids with guns, Kids games, Don't play with guns) Sadko Hadžihasanović realizuje na tradicionalan način, rukom crtanim kadrovima sa postepenim procesom materijalizacije i namernom titravošću, što im obezbeđuje neposrednost prelaza iz statične u pokretnu sliku. Kontekst ovih radova pretpostavlja opravdanu zapitanosti umetnika o sudbini društva, u uslovima kada bezazlene dečije igre (školice, preskakanje konopa...) prepastaju u opasne i kada se među dečijim igračkama obično nalazi arsenal oružja, odnosno kada je nasilje prisutno već u ranom životnom dobu.

Ukratko, dela Sadka Hadžihasanovića plod su sadejstva  povišene lične samosvesti koja transparentno reaguje na bolna pitanja kolektivne stvarnosti i ozbiljnog umetničkog promišljanja i vizuelne elaboracije prepoznatljivim, personalizovanim umetičkim izrazom, bez namere da moralizuje ali sa velikom potencijalnom mogućnošću da pokrene i naš racio u tumačenju aktuelne stvarnosti, koja nužno zahteva prevazilaženje stanja nezainteresovanosti.

Nakon Niša, izložba će biti realizovana u Gornjem Milanovcu i Čačku. Održavanje izložbe pomogli su Umetnički saveti Kanade, Ontaria i Toronta.